У 2020. години процењено је да више од 2 милијарде људи није имало приступ безбедним услугама за управљање пијаћом водом. Међутим, постојећи подаци о безбедним услугама за управљање пијаћом водом су оскудни, посебно у земљама са ниским и средњим приходима.
Професор Гринвуд и његови сарадници који се баве овим проблемом, у новом истраживању извештавају да процењених 4,4 милијарде људи нема приступ безбедној пијаћој води у 135 земаља са ниским и средњим приходима, што је више него дупло од глобалне процене из 2020. године.
Какав је њихов приступ рада?
Њихов приступ укључује геопросторно моделовање користећи податке о Земљи —информације са копна, из ваздуха и са сателита и анкете домаћинстава. Аутори идентификују главне факторе, укључујући фекалну контаминацију, који утичу на безбедност пијаће воде, што може помоћи доносиоцима политика да побољшају испоруку услуга безбедне пијаће воде.
Какви су критеријуми за безбедност пијаће воде?
Безбедне услуге за управљање пијаћом водом морају задовољити три критеријума: морају бити доступне на захтев, доступне у домаћинствима и без приоритетних контаминаната као што су Escherichia coli и специфичне хемикалије.
Успостављене политике и праксе често се фокусирају на побољшање приступа кроз изградњу нове водне инфраструктуре. Међутим, услуга воде је више од самог пружања приступа.
Према резолуцији Уједињених нација о људским правима на воду и санитацију, водне услуге морају осигурати довољну количину, безбедност, поузданост, физичку близину, приступачност и недискриминацију.
Изазови у Африци и Азији који се тичу пијаће воде
Ови циљеви су изазовни у руралним областима Африке и Азије и у ретко насељеним регионима где су безбедне услуге пијаће воде у домаћинствима скупе и компликоване за одржавање.
Гринвуд и сарадници су мапирали допринос три критеријума безбедне воде како би проценили улогу климатске варијабилности, еколошких промена и људских активности. Резултати идентификују фекалну контаминацију као главни ограничавајући фактор у постизању безбедно управљане пијаће воде за готово половину проучаване популације.
Међутим, недовољно података било је доступно за моделирање контаминације из хемијских извора, као што су арсен и флуор, што ограничава расправу о потенцијалном загађењу из индустрије или пољопривреде.
Утицај високих температура и падавина
Такође, Гринвуд и сарадници показују да еколошки фактори као што су високе просечне годишње температуре и сезоналност падавина негативно утичу на безбедно управљану пијаћу воду.
Даље, коришћење земљишта, вегетација и стена, који утичу на складиштење и кретање подземних вода, утичу на укупну доступност водних ресурса. Ова запажања покушавају да разумеју локалне ефекте хидролошког циклуса, еколошких услова и људских активности на сигурност воде.
Лонгитудално моделирање
На пример, лонгитудинално моделирање — праћење истог домаћинства током времена у Африци је показало да сезонски обрасци падавина, као што су сушне периоде у кишним сезонама или влажне периоде у сушним сезонама, утичу на потражњу за водом.
Ово затим утиче на сезонске приходе остварене из тарифа које плаћају корисници и тиме на финансијску одрживост одржавања услуга пијаће воде.
Подземни резервоари воде као што су аквифери и површинске водене масе као што су реке суочени су са невиђеним претњама у свим регионима због утицаја човека и климатских промена.
Потребно је побољшати квалитет система за праћење података
Ово је повећало трошкове пумпања, третирања и испоруке воде из удаљених извора у градове јер су локални ресурси прекомерно експлоатисани или загађени. Конкуренција за воду услед све веће климатске варијабилности и раста урбаног становништва допринела је годишњим трансферима око 16 милијарди м3 воде из руралних подручја у урбане центре широм света.
Стога је потребно побољшати квалитет система за праћење података како би се подржале политике и пракса у пружању поузданих и приступачних услуга пијаће воде. Ослањање на податке прикупљене из националних анкета домаћинстава, које се спроводе сваких 5 до 10 година, је уобичајена пракса.
Подаци из анкета домаћинстава пропуштају утицаје климатских шокова
Међутим, такви подаци из анкета домаћинстава су само снимци тренутне ситуације и пропуштају утицаје климатских шокова или промена политике. На пример, у августу 2019. године, Индија је најавила национални програм за обезбеђивање функционалних прикључака на водовод за 1,4 милијарде људи.
До 2024. године, преко 77% домаћинстава је пријавило прикључак на водовод, што је значајан пораст у односу на 16% у 2019.
Поред анализе Гринвуда и сарадника, потребно је даље разматрање система безбедног управљања пијаћом водом у јавним објектима. Подаци из домаћинстава не одражавају индивидуалну употребу пијаће воде у јавним доменима.
На пример, појединци у истом домаћинству могу користити различите изворе пијаће воде ако део дана проводе у школи, болници или клиници. Упркос покушајима да се консолидују подаци за јавне објекте, и даље постоји велики глобални недостатак података.
Предикције засноване само на подацима из домаћинстава могле би имати неочекиване ефекте на политику ако прикупљени подаци буду непотпуни, временски ограничени или недостају информације о индивидуалној употреби јавних услуга воде.
Како би се превазишли ограничења тренутног глобалног праћења пијаће воде у домовима или јавним објектима, нови системи података су се појавили од стране урбаних и руралних пружалаца водних услуга.
Међународна мрежа за „benchmarking“ за водоводне и санитарне услуге (ИБНЕТ) Светске банке је извор података за преко 5000 урбаних комуналних предузећа у 150 земаља широм света.
Аптајм глобални програм за пијаћу воду
У Латинској Америци, Систем информација за руралне водоводне и санитарне услуге (СИАСАР) делује у више земаља, како у руралним, тако и у урбаним подручјима, како би пружио базу података о водоводним и санитарним услугама као алат за информисање. Аптајм је глобални програм који обезбеђује пијаћу воду за 5 милиона руралних људи у 16 земаља.
Програм пружа финансирање засновано на резултатима за пружаоце водних услуга који испуњавају три квартална критеријума учинка—поузданост, количина воде и локални приходи. Ове платформе могу пружити лонгитудиналне податке о пруженим услугама безбедне пијаће воде.
Будуће глобалне студије моделирања могу размотрити коришћење ових података како би се обухватили ефекти климатских шокова и промена политике на водне услуге. Прецизније моделирање може донети робустан систем праћења који ће информисати глобалне и локалне доносиоца политика.
Потребни су тачнији и ажурнији системи података
У одговору на овај застрашујући глобални изазов, наредне акције и инвестиције треба да узму у обзир три фактора: прави обим, финансијску одрживост и водене неједнакости.
Глобални подаци пружају општи преглед, док су национални мандати и одговорности кључни за испоруку, праћење и одржавање безбедних услуга пијаће воде. Потребни су робуснији, правовремени и тачнији национални системи података за побољшање водних услуга.
Прошле финансијске инвестиције нису донеле резултате
Прошле финансијске инвестиције нису успеле да донесу жељене резултате, а будуће пројекције нису приступачне за земље са средњим и ниским приходима. Потребне су нове идеје за прелазак са финансирања инфраструктуре на финансирање одржавања безбедних услуга пијаће воде.
Поред тога, циљ од 4 милијарде мора одражавати друштвене неједнакости у вези са услугама воде које непропорционално погађају жене, девојчице, пастире и друге групе које често живе у окружењима несигурним у погледу водоснабдевања.
Политике морају ускладити пружање услуга што већем броју људи на исплатив начин и осигурати правичност, како најугроженији не би били искључени нити последњи у реду за коришћење предности.
