У срцу Шумадије, престоница српских чокота Опленац, вековима уназад чува и производи, еликсир живота и културно благо, које нас води на пут кроз време, земљу и културу – вино. Краљева винарија, окупља велики број љубитеља доживљаја на непцу и радости у срцу, што је чини једном од најпосећенијих српских дестинација.
На обронцима планине, винова лоза узгаја се већ генерацијама. На овом месту вионоградња није само занимање већ и уметност. Мешавином климатских услова и плодне земље, посебна пажња се посвећује аутохтоним сортама грожђа, пратећи традиционалне методе производње и чувајући аутентичну ноту.
Први трагови датирају из времена Кнеза Александра, великог љубитеља виноградарства и Краља Петра Првог, познатог винољубца. Њихови воногради представљају посебно место у историји где се спаја страст према вину, културно наслеђе и преданост очувања традиције.
Градећи на наслеђу својих претходника, традицију виноградарства наставио је Александар Први Карађорђевић. Посветио се унапређењу виноградарских метода и узгоју аутохтоних сорти грожђа, које су биле специфичне за ово поднебље.
Допринео је и оснивању краљевске винске колекције, смештене у подрумима Опленца, а Маузолеј вина постао је место где се чувају највредније бербе.
Маузолеј, храм винарске културе од белог мермера, уздиже се високо изнад винове лозе. У њему се налази колекција вина од око 280 флаша, из доба Карађорђевића, која се годинама уназад чува на 12 метара дубине у винском подруму.
Вина нису на продају с обзиром на то да је краљ Александар, у дворским књигама оставио завештање да се „никада не продају већ да буду остављена за историју“. Најстарије вино је „Жилавка“ из 1931. године, а намлађе је старо око 55 година.
У овом „архитектонском драгуљу, вина нису само пића, већ и део културе коју су неговали српски владари. Ходницима који нас воде кроз време, можемо видети како се технологија производње вина развијала, мењала амбалажа, али и очувала есенција српских вина.
Краљ Александар на међународном нивоу активно је промовисао српска вина и виноградарство, а Опленац је постао место окупљања љубитеља вина, винара и стручњака из ове области.
Овај вински ентузијаста, увео је и Бербу на Опленцу, фестивал жетве и радости, који означава завршетак винске приче за ту годину. Богати доживљај за сва чула, у коме се осећа мирис свежег грожђа, првог мошта и чује звук прскања бобица. И свака берба је јединствена, пропраћена културним манифестацијама, које спајају људе у заједништво и доприноси очувању културне баштине.
Вино и виногради, спој природе, рада и уметности, позива на пустоловине и уживање у сваком тренутку. Дегустација постаје чулно путовање кроз свет укуса и мириса, а свака чаша прича једну причу којом прелазимо мост између прошлости и садашњости. Краљевски укус винске капљице на Опленцу, деценијама уназад носи предање о култури, традицији и заједништву српског народа.
