У свету опчињеном неумољивим маршом технолошког напретка, потребно је демистификовати загонетни свет вештачке интелигенције, упоређујући њен трансформативни утицај са историјским прекретницама као што је појава штампарије.
Машинско учење, алгоритми, компјутерски вид и „big data“ постали су свакодневни изрази у свету данашње технологије, међутим, просечан човек не зна толико пуно о томе. Напредак вештачке интелигенције, али и друштвене импликације, етичке дилеме и дубок утицај на саму структуру људског искуства потребно је објаснити ван домена компјутерског инжињеринга и тог света.
Беба која има људске емоције
Визионар, Мark Sagar, пионир у афективном рачунарству креирао је „Baby X“, симулацију малог детета – дигиталног ентитета који одражава људски израз и емоције.
Овај револуционарни рад помера границе онога што доживљавамо као вештачку интелигенцију и доводи у питање природу саме свести.
Сагарова потрага има за циљ стварање вештачке интелигенције са флексибилном интелигенцијом способном да успостави праве везе са људима. Дигитални мозак, конвергенција идентитета и креативности, доводи у питање унапред створене идеје и потискује страх од суперинтелигентног ентитета који засењује људско постојање.
Уместо тога, позива нас да размислимо о потенцијалној синергији између вештачког и људског, подстичући разумевање и сарадњу.
Сарадња вештачке интелигенције и човека
У Јутјуб серијалу “ The Age of AI“, Robert Downey Jr. сарађује са Will.i.am-om, музичарем који замишља АI као канал за уметничко изражавање. Сарађујући са „Soul Machinesom“ Will.i.am ствара реалистичан дигитални аватар, његову слику у огледалу.
Ово истраживање задире у области забаве, личне интеракције и симбиозе креативности и вештачке интелигенције.
Питање које се овде поставља није такмичење, већ сарадња – како вештачка интелигенција може да појача људску креативност и изражавање?
Симфонија човека и машине одјекује кроз рад Gila Weinberga, визионара који спаја вештачку интелигенцију са музиком преко роботских музичара. У сарадњи са бубњаром Jasonom Barnesom, Weinberg представља Skywoker-ovu руку – протетско чудо инспирисано легендарним „Star Wars-om“.
Weinberg je Barnes-u овим својим изумом учинио да сан постане јава. Иако је остао без шаке, Barnes-ov сан да постане врхунски музичар и даље живи, а бионичка рука му помаже у томе. То нас доводи у питање да ли је могуће хуманизовати машину која нам даје наду за неки нови живот као што је дала овом музичару, или је то једноставно само у домену начне фантастике и јако далеко до нас?
Неминовно је да ово технолошко ремек-дело омогућава особама са ампутацијом невиђену контролу над појединачним прстима, замагљујући границе између људских и машинских способности. С’тога, серија има дубок заокрет, усмеравајући се у етички домен интеракције АI и људи.
Етички домен интеракције АI и човека
Све ово до сада изнето носи са собом низ питања која одјекују кроз анале философије: може ли вештачка интелигенција заиста да реплицира људске квалитете, или постоји неизбрисива суштина која раздваја та два домена?
Стварање реалистичних аватара и протетика приморава нас да се суочимо са самом природом онога што значи бити човек и моралним одговорностима које долази са играњем улоге креатора.
Док се Robert Downey Jr. креће у овим етичким недоумицама, серија нуди осветљавајући преглед деликатне равнотеже између технолошких иновација и очувања наше човечности. Она служи као јасан позив да се сагледају последице стварања веза између вештачког и органског – границе где су границе магловите, а импликације огромне.
Серија одјекује осећањем хитности, јер нас убрзани темпо развоја вештачке интелигенције катапултира на неистражену територију. Глумчево истраживање није само интелектуална вежба већ молба за свесност у нашој потрази за иновацијама. Спајање вештачке интелигенције и људског искуства је деликатан плес, пун обећања, али и опасности.
Колико далеко треба ићи тим путем да бисте могли назвати нешто живим… дигитално живим ликом? Ово поставља нека од најдубљих питања у области науке, философије и религије, заправо, питања о природи слободне воље.
Како заиста створити лик који је заиста аутономан? Шта је слободна воља? Шта је потребно да бисмо то постигли? Вештачка интелигенција ће постати кључна за наш рад који обављамо, да инспирише, изненади, да пушта људску креативност и способности у неистражене домене.
Слободна воља… …то је нешто с чиме се боримо хиљадама година, од Аристотела и грчких философа, преко Христа до Декарта, и наставићемо да се боримо још хиљаду година.
У закључку, серија „How far is too far“ (колико далеко је предалеко) стоји као сведочанство о дубоком утицају вештачке интелигенције на наше животе. Тај утицај превазилази површну фасцинацију технолошким чудима, урањајући у срце онога што значи бити човек у ери у којој доминира вештачка интелигенција.
Морамо да корачамо пажљиво на неистраженој територији
Док стојимо на ивици будућности у којој се човек и машина преплићу, серија нас опомиње да корачамо пажљиво, имајући у виду деликатне нити које нас повезују са нашом људскошћу. Путовање кроз серију постаје не само истраживање вештачке интелигенције, већ и рефлексија наше сопствене еволуције суочене са технолошким пејзажом који се стално развија.
Све ово биће у реду ако не будемо изгубили првобитно назначење наше слободне воље, а то је љубав према ближњима, морални компас који нам служи као путоказ и заједница са нашим Творцем. Ако то изгубимо, сав наш технолошки напредак је узалудан.
Бенефити вештачке интелигенције у будућности могу бити вишеструки за човечанство, поготово у домену санирања најтежих болести и деформитета, решавања горућих социјалних питања као што је нпр. огромна стопа сиромаштва, глад итд.
Са друге стране АI може бити деструктивна по човечанство, ако се буде користила у сврхе ратовања, уништавања животне средине итд. Онда свету не преостаје ништа друго, него судбина постапокалиптичних филмова холивудске продукције налик „Mad Max-u.“
