Бројне тајне које су се вековима криле испод темеља Петропавловог манастира, код Требиња, сада су угледале светлост дана. У темељима цркве, археолози су пронашли средњовековне стећке и гробове, као и бројне предмете, који су још једном потврдили да је ово колевка хришћанства у Херцеговини.
“И управо ова наша ископавања су показала да смо ми истражили сада један део те средњовековне некрополе. Кажемо средњовековне зато што имамо натпис тројице синова који су подигли својој мајци гроб из 12 века“, рекла је Ивана Грујић, директор музеја Херцеговине.
“Имамо античку керамику, имамо новац који припада крају 4. века. и имамо одређен број налаза који одговара времену сахрањивања, у периоду од 14. до 16. века, казао је Дејан Булић, из Историјског института, Београд.
Многи археолози вршили су ископавања у Петропавловом манастиру. Она најранија потврдила су да је ово место било важна станица на старом путу према Дубровнику. Откривена је крстионица у цркви Светог Павла, као и новац цара Константина. Сада, са овим налазиштима, јаснија је слика из тог времена.
“За нас је то занимљиво, јер истражујемо систематски савременом методологијом, гробове који се налазе испод тих надгробника који су у литератури познати као стећци. Њих пуно има у овом крају, али недостају археолошка истраживања управо таквих некропола, рекао је Дејан Радичевић из Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
А када се крене дубље открива се још старији слој. Онај римски, из четвртог века, кажу археолози.
“Ми смо пронашли новац цара Валентинијана, то вам је прва и друга половина 4. века. На овом месту је ипак у непосредној близини постојало и римско насеље“, казала је Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине.
“А сада и старији слој из римског доба, који се уклапа у неку општу слику упознавања целог овога простора, који су по целом пољу расејани споменици из Римског доба, рекао је Дејан Радичевић, из Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.Камен по камен, слој по слој, све указује на то да је ово место једне богате историје и седиште тадашње епископије, које је касније пренесено у требињски Стари град. А манастир Светих апостола Петра и Павла, остаје не само најстарији, већ и један од највриједнијих чувара историје овога краја.
