До 1945. био је непознат, јер за живота готово и није објављивао. Главнину списа, укључујући писма и „Дневнике“, издао је његов пријатељ Макс Брод, упркос Кафкиној изричитој молби да буду спаљени.
Радња и сутуације, мада представљени као визије и снови, предочавају свијет у његовој тоталности, у којем се крећу протагоности чијем је духовном хоризонту доступан само мањи сегмент стварности која их окружује, водећи безнадежну борбу с анонимним силама. Вишезначне параболе, прецизност израза и фантазија – иако саопштене пригушеним језиком без емоција и коментара – интегрисане су у цјелину која говори о збивањима и људима 20. вијека. Дјела: романи „Процес“, „Замак“, „Америка“, приповијетке „Пресуда“, „Преображај“, „У кажњеничкој колонији“, „Сеоски љекар“, „Умјетник у гладовању“.
Већи дио списа, укључујући писма и „Дневнике“, издао је његов пријатељ Макс Брод, упркос Кафкиној изричитој молби да буду спаљени. Радња и сутуације, мада представљени као визије и снови, предочавају свијет у његовој тоталности, у којем се крећу протагоности чијем је духовном хоризонту доступан само мањи сегмент стварности која их окружује, водећи безнадежну борбу са анонимним силама.
Вишезначне параболе, прецизност израза и фантазија – иако саопштене пригушеним језиком без емоција и коментара – интегрисане су у цјелину која говори о збивањима и људима 20. вијека.
Његова најзначајнија дјела су: романи „Процес„, „Замак„, „Америка“ и приповјетке „Пресуда„, „Преображај„, „У кажњеничкој колонији„, „Сеоски љекар„, „Умјетник у гладовању„.
Рођен је 3.јула 1883.године
