У светињи из времена Стефана Драгутина из лозе Немањића, пронађен је најстарији и најзападнији ћирилични натпис из 1301. године. У поткозарском селу Kијевци, близу Градишке, у току је обнова манастира Kарановац, важног духовног споменика српског народа. Дугогодишња археолошка истраживања, пре двадесет година, потврдила су постојање средњовековног манастира из периода Стефана Драгутина из лозе Немањића. Пронађена су 54 гроба те велики број предмета који потичу из средњег века. Међу њима су сребрне наушнице, новчићи, фибула (копча) од бронзе, појасна копча од гвожђа, ексери и велика количина средњовековне керамике. У унутрашњости манастирске цркве истражен је други слој сахрањивања, пронађен већи број скелета. Током истраживања манастирске цркве у олтарском делу такође је пронађена римска керамика, па се може претпоставити да је овај објекат коришћен и као касноантичка, односно ранохришћанска базилика. Потпуно је сигурно, тврди археолог Бојан Вујиновић, да је манастирска црква служила у касном средњем веку, у периоду од 13. до средине 16. века.
Манстир је смештен у долини речице Лубине, на равничарском комплексу под називом Kарановац. Први пут се помиње у „Босанској вили” из 1886. године, када се наводи да се у манастиру служило до неког ,,рата са Турцима’”. Манастир су порушили Турци након што су ови крајеви пали под османску власт. У близини постоји врело, које се, према народном предању, отворило када су Турци срушили манастирску цркву, а звоно ударило о земљу на месту са којег је потекла вода.
Манастир је у археолошком смислу евидентиран тек 1955. године, када је пронађен материјал из времена праисторије, римског периода и средњег века, а прва археолошка истраживања, којим је руководио Милан Ђурђевић, археолог из Градишке, извршена су 2004. године. Првобитно је саграђен као једнобродна сакрална грађевина правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку, којој је касније дограђена припрата на западу. Грађена је од козарачког камена, повезаним кречним малтером, те кровом од дрвених дасака, такозване шиндре. У овом православном средњовековном манастиру пронађен је најстарији и најзападнији ћирилични натпис из 1301. године, када се помиње поп манастира Ломнице, који врши службу у манастирској цркви у Kијевцима.
„Унутар овог манастира пронађене су и фреске које се са сигурношћу могу довести у везу са српско-византијским стилом, те се лако могу препознати по беличастим круговима на драперијама свештеника, који заправо имитирају бисере”, казао је за „Политику” археолог Бојан Вујиновић, који је неколико година, заједно са старијим колегом Миланом Ђурђевићем, интензивно радио на истраживању Kарановца и шире локације, познате међу локалним становништвом као манастириште.
Манстир Kарановац сада, после неколико векова, опет васкрсава. Обнова је почела 2022. године. Изграђена је зимска црква, келије за монахе, сала, библиотека и музејски простор у којем ће бити стална поставка предмета пронађених током археолошких истраживања. Ове године, планиран је завршетак конака, а наредне почетак градње главног храма. Завршетак обнове комплекса, на месту које сведочи о настанку и развоју српске историје и културне баштине, планиран је до 2025. године. Градоначелник Градишке Зоран Аџић истиче да је град поносан на обнову средњовековног манастира Kарановац у који је уложено две деценије значајних археолошких истраживања која су показала идентитет и континуитет српског постојања у поткозарском крају.
Археолошки локалитет са некрополом занимљив је зато што се овде могу сагледати најмање два миленијума културне баштине. Натпис из друге половине 14. века, ,,то јесте Милета Стојић”, пронађен у Kарановцу, а сада чуван у Завичајном музеју Градишка, наводи на закључак да је испод надгробне плоче сахрањен дечак са јасним именом и презименом које припада православљу. У средњовековној манастирској цркви пронађен је најстарији ћирилички натпис из 1301. године: „Ја поп Ломнице писах по рожденству Христовом на 1.000 на 300 и на једно лето…” То директно упућује на сам почетак 14. века те на период Стефана Драгутина из лозе Немањића, који је на простору Усоре и Соли, са друге стране реке Врбас, очигледно имао утицај и на православни живаљ у Доњим Kрајима. Поред средњовековног манастира и некрополе пронађено је римско пољопривредно имање, вила рустика из времена од првог до четвртог века, те две цркве брвнаре из турског периода, из времена друге половине 16. и 19. века.
