Урош Петровић (Горњи Милановац, 8. април 1967) један је од најпознатијих савремених српских писаца за децу и младе, а бави се и илустрацијом и фотографијом. Од 1975. године живи у Београду. Аутор је романа фантастике, романа у загонеткама и збирки загонетних прича, жанра који је у српску књижевност увео на потпуно нов начин.
Његове књиге преведене су и објављене у Италији, Мађарској, Грчкој, Северној Македонији, Румунији, Словенији, Чешкој и на енглеском језику, чиме је стекао међународну препознатљивост.
Добитник је више награда за књижевност и фотографију
Добитник је више награда за књижевност и фотографију, а његови текстови, илустрације и фотографије објављивани су у бројним часописима, летописима и антологијама. Од 2008. до 2013. године био је председник Менсе Србија и оснивач Менсиног светског фото купа. Коаутор је „НТЦ система учења“ са др Ранком Рајовићем, као и аутор концепта „Загонетна питања“, који подстичу децу да развијају функционално знање и креативан начин размишљања. Често гостује као предавач на факултетима, у школама, на конференцијама и конгресима у земљи и иностранству, где истиче значај читања, маште и снаге речи.
Као аутор и водитељ загонетних прича био је део култног серијала „Фазони и форе“, а радио је и на квизовима „Потера“, где је састављао питања, и „Лавиринт“, где је био „Творац лавиринта“, највећа препрека за такмичаре. Почасни је члан-оснивач удружења „Адлигат“, а 2023. године позајмио је глас за синхронизацију анимираног филма „Кантервилски дух“.
У емисији Компас Петровић је открио бројне анегдоте из детињства, када је маштао да има илегалну радио станицу и непрестано цртао. Пошто му је мајка била јавни тужилац, доносио је кући старе предмете и на полеђини судских списа цртао своје јунаке: „са једне стране убиство, а са друге зека“. Описао је и тренутак када је, као један од најбољих учесника једног теста интелигенције, пао низ степенице пред пуном салом, што је пратила духовита опаска из публике: „Ако нам је овај најпаметнији, онда смо угасили.“
Речи имају огромну моћ
Често истиче да речи имају огромну моћ: „Речи су мисли на стероидима“, „Свака реч има снагу атомске бомбе“. По њему, једна једина реченица упућена детету може да промени цео његов животни ток. Наглашава да је посебно важно да родитељи читају деци, јер од тога зависи њихов каснији успех и задовољство у животу. „Када би родитељи знали да само од тога да ли је дете читало, или му је читано пред спавање, зависи више од тридесет процената постигнућа у животу“, једна је од његових порука.
Иако је стекао бројна признања и поштавање у области књижевности, уметности и образовања, Урош Петровић остаје дечак који није престао да машта. Својим делима, предавањима и јавним наступима подсећа да је свако дете посебан свет и да, када си добар у нечему, границе не постоје.
