На археолошкком локалитету средњовековног манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница код Истока, унутар законом установљене специјалне заштићене зоне, у среду 23. јула 2025. године, одржан је јавни скуп са верским обредом без знања и сагласности СПЦ.
Овај чин представља директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама. Током обреда римокатолички свештеник са тзв. Косова, Фран Кољај, одржао је говор са отвореним националистичким порукама, користећи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међуверску мржњу, у очигледној намери погрешне интерпретације историјски документованих чињеница и ради присвајања наслеђа Српске православне цркве (видети доле транскрипт говора).
Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује ово тешко кршење закона као наставак низа провокација усмерених против СПЦ, и ургентно позива међународне субјекте да се активно ангажују на заштити угрожених верских и културних добара СПЦ, и обезбеде поуздане међународне гаранције Цркви у условима све учесталијих кршења важећих правних норми и одсуства адекватних реакција тзв. косовских институција.
Историјски преглед
Средњовековни манастир Богородица Хвостанска реконструисан је на темељима старије базилике током треће деценије 13. века. Изграђен је у препознатљивом архитектонском стилу рашке школе, под црквеним покровитељством након успостављања Српске православне епархије Хвостанске 1219. године, епископског седишта које је основао Свети Сава.
Манастир је остао у непрекидној литургијској употреби Српске православне цркве све до краја 17. века, о чему сведочи богатство сачуваних документарних извора и црквених артефаката. Након тога, манастир је претрпео оштећења у бурним историјским догађајима, запустео је, а грађа је постепено одношена.
Данас су на овом месту сачувани само остаци велике средњовековне цркве, пратећих објеката и утврђења. Локалитет је темељно истражен од стране истакнутих археолога у последњим деценијама, уз обимну документацију која је сачувана. Бројни средњовековни натписи и документи из 13. века и касније сведоче о духовном и историјском значају овог светог места.
Будући да је реч о верском и културном добру од изузетног значаја, око остатака цркве Богородице Хвостанске је 4. јуна 2008. године, уз више од четрдесет других већих или мањих заштићених зона које обухватају српске средњовековне цркве и манастире, успостављена Специјална заштићена зона у пречнику од 100 метара, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама. Унутар ове зоне, никакве забрањене или ограничене активности, укључујући јавна окупљања, не могу се одржавати без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.
Неовлашћени верски чин и запаљиве поруке
Према јавно доступним доказима, укључујући фотографије и видео-снимке, група косовских Албанаца предвођена римокатоличким свештеником са Косова, Франом Кољајем, извршила је 23. јула 2025. године на археолошком локалитету средњовековне српске православне цркве, унутар специјалне заштићене зоне, неовлашћени верски обред.
Током овог чина свештеник Кољај је одржао је политички говор са изразито националистичким садржајем, заговарајући нетрпељивост према лицима која нису албанског етничког или римокатоличког порекла, посебно усмеравајући нападе на православне Србе и муслимане, што се види из говора и без икакве историјске и правне основе називајући добро документовани српски православни манастир „етнички албанским и илирским“. На фотографијама се виде лица која више личе на политичке следбенике него на вернике, што читав чин чини отвореним скрнављењем свештеног места. Овај поступак уједно представља озбиљну злоупотребу верске службе у политичке и националистичке сврхе. Није познато да ли је ова најновија провокативна злоупотреба верског обреда и простора изведена уз знање или одобрење католичког бискупа на Косову.
Важно је истаћи да је сличан провокативан чин на археолошком локалитету српске православне цркве у Новом Брду, унутар Специјалне заштићене зоне, изведен 2018. године, након чега је Патријаршија СПЦ упутила званично писмо Ватикану, изразивши дубоку забринутост због злоупотребе религије на Косову и Метохији ради отвореног подстицања верске нетрпељивости и раздора, као и због крајње провокативног коришћења археолошких локалитета и Специјалних заштићених зона.
Изазови са којима се суочава СПЦ на Косову и Метохији
Епархија рашко-призренска наглашава да је ово само најновији у низу инцидената који показују забрињавајућу ерозију њених права и слобода, која се или отворено занемарују, или произвољно тумаче. Бројни су инциденти на које косовске институције нису правно реаговале или су их чак потпуно игнорисале. Истовремено отворени напади на СПЦ у појединим медијима и на друштвеним мрежама, стварају атмосферу потпуне некажњивости за незаконита дела усмерена против Цркве и њеног наслеђа на Косову и Метохији.
Нажалост, након две деценије упорних јавних клевета, историјског ревизионизма праћеног промоцијом провокативних националистичких наратива, лажног представљања, негирања идентитета, континуираног ширења говора мржње против Српске Православне Цркве, као и насилних упада у цркве и учесталих кршења Закона о специјалним заштићеним зонама, које су првенствено успостављене ради заштите културног и верског наслеђа СПЦ, овакви незаконити акти све се чешће спроводе без икаквих правних последица.
Српска Православна Црква ће детаљно размотрити све расположиве правне могућности ради покретања поступака против починилаца овог чина, који се може тумачити као кривично дело, као и због кршења Закона о специјалним заштићеним зонама. Међутим, услед вишегодишњег институционалног немара и селективне примене закона који се односе на насиље над објектима СПЦ, постоји озбиљна бојазан да ће и овај најновији инцидент остати несанкционисан.
Овај немили догађај, као и други у последњим годинама који све више задиру у гарантована права Цркве, показује до ког је степена нарушен правни оквир који регулише живот СПЦ. Ови догађаји наглашавају хитну потребу за јачањем правног статуса Српске Православне Цркве на Косову, у складу са међународним иницијативама, како би се обезбедило трајно присуство и сигурност њеног свештенства, монаштва и верника, као и ефикасна заштита њеног културног и верског наслеђа под снажним међународним гаранцијама.
Транскрипт
Српски превод транскрипта говора:
„Свака религија која утиче на наш национални идентитет, свака религија која негира наша историјска права, наше историјске споменике је неприхватљива за наш албански народ. Природни инстинкт човека јесте да улепшава и идеализује живот како би истакао добре стране свог живота, своје уметничке, естетске и верске вредности и креативност као израз живота и одговорности.
Драги сународници, многе наше културни и верске објекте који су припадали Католичкој цркви, узеле су две силе које су нам биле мрачне, Османско царство и Српско царство, заједно су сарађујући узели нашу историју у своје руке. Србија са веома снажним утицајем у то време у Османском царству, а данас са председником Ердоганом има само један циљ, да се албански народ не назива албанским, да се зове како год жели, католички, муслимански, атеистички, али не и албански, а све са циљем да ова земља припадне Србији.
Али одговорићемо и Ердогану и Србији као што смо одговорили и на последњи рат, иако нисмо били спремни, али смо имали љубав према домовини и историјској истини албанских споменика и културе. Одговорили смо вам и победили у рату, за многе је то било немогуће, али на крају, 10. јуна 1999. године, српске снаге су се повлачиле ка Београду, док су Ослободилачка војска Косова и сви остали сегменти албанског друштва марширали ка Приштини, уз аплауз, осмехе и љубав народа према нашим ослободиоцима.
Овде имамо и Александра – команданта Шаље, једног од многих команданата. Земљаци, не бојмо се да подигнемо глас за идентитет, и не дозволимо да се наш идентитет данас зове другачије, а не албански. Али, ми смо Албанци данас, Албанци јуче и Албанци сутра расути по многим земљама, а сутра уједињени у једној земљи. Позивам вас све, са нашим позитивним личним, породичним, друштвеним, институционалним, политичким, војним и пре свега академским снагама, да ујединимо снаге које су у крви и патњи нашег народа, крвљу којом је заливен сваки длан наше земље, како каже Јеванђеље, да добро радимо на овој земљи заливеној крвљу како бисмо уживали у плодовима стотину пута, шесдесет пута, тридесет пута. Не бојмо се, већ да заједно корачамо ка уједињењу наших албанских земаља.“
