Египат је донео одлуку да затвори манастир Свете Катарине Синајске, најстарији активни хришћански манастир на свету, скоро 15 векова од његовог оснивања, што је изазвало критике грчке владе и цркве, пренели су данас грчки медији.
Конфискација имовине и исељавање монаха
Поред конфискације имовине, Египат планира и да исели монахе, како би празне зграде могле да се претворе у туристичку атракцију, а монаси, који сматрају да ова одлука крши њихова права, припремају глобалну мобилизациону и информативну кампању за све хришћанске цркве и друге монотеистичке религије.
Оштра осуда архиепископа Јеронима
Архиепископ атински и све Грчке Јероним осудио је затварање манастира, рекавши да то представља “још један историјски пад који хеленизам и православље доживљавају“.
“Недвосмислено осуђујем сваки покушај промене режима, који је на снази у региону већ 15 векова, и апелујем на одговорну грчку владу и лично на премијера Киријакоса Мицотакиса да одмах предузму одговарајуће мере, како би се успоставио нормалан и законит ред и како Свети манастир не би био ефикасно укинут“, рекао је архиепископ Јероним.
Реакција грчке владе
Грчко Министарство спољних послова саопштило је да се бави овим случајем, који је окарактерисало као “случај од највеће важности“, преноси Прототема.
Обмана египатских власти и ранији притисци
Египатске власти донеле су ову одлуку упркос обећањима која је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси дао грчком премијеру Киријакосу Мицотакису током његове недавне посете Грчкој.
Египатски суд донео је одлуку о затварању у среду, а извори су за “Грик рипортер“ рекли да власт у Каиру врши судски притисак и покреће нападе још од периода када су “Муслиманска браћа“, која се залажу за увођење шеријата, била на власти, систематски покушавајући да затвори најстарији манастир на свету.
Историјски и духовни значај манастира Свете Катарине
Манастир Свете Катарине на Синају је основао византијски цар Јустинијан пре 15 векова и налази се под контролом аутономне Синајске цркве, која је део шире Грчке православне цркве, и 2002. године постао је део светске баштине, због јединственог значаја за три главне аврамске религије – јудаизам, хришћанство и ислам, преноси Танјуг.
