Миле Грозданић имао је више од 200 килограма, а успео је да смрша 100.
Борба против гојазности коју је он прошао тек чека око 30 одсто људи у Србији, а распрострањеност ове болести међу децом све више забрињава, саопштио је у септембру 2022. године Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља.
Грозданић је данас председник Удружења за превенцију и борбу против гојазности које покушава да помогне да се деца изборе са вишком килограма.
„Све више родитеља адолесцената нам се јавља, чак и ученика основних школа, а најмлађе дете за које су нам се родитељи обратили тада је ишло у четврти разред.
Велика студија „Истраживање здравља становништва Србије“ коју је радио 2019. године Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ показала је да је у Србији свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно.
Гојазност носи са собом велике ризике по здравље
Ми као удружење или појединци нећемо успети да решимо проблем, потребно је да се укључе сви, а неопходна нам је системска едукација, информативне радионице, чак и учење спремања хране, подстицање деце да се баве физичком активношћу“, каже Миле Грозданић за BBC на српском.
Гојазност се дефинише као болест, карактеристична по прекомерној количини масне масе у телу, која представља ризик по здравље, наводи се на сајту Светске здравствене организације.
До 2035. године ће доћи до наклог скока броја гојазних у свету
Из Светске федерације гојазних упозоравају да ће до 2035. године доћи до наглог скока броја гојазних широм света и да ће деца бити најугроженија, а предвиђају да ће број најмлађих у Србији са овом болешћу сваке године бити већи за 5,2 одсто.
Ова болест доводи до низа других здравствених изазова код деце, чак и оних који раније нису били учестали код најмлађих, упозорава докторка нутриционисткиња Јагода Јорга.
„Нешто што је било непојмљиво, сада бележимо у дечијем узрасту: повишен крвни притисак или дијабетес типа 2, такозвани ‘starački’, који се сада спустио на узраст од 10 или 11 година“, каже стручњакиња за BBC на српском.
Гојазност је системски проблем
Јорга истиче да практично „не постоји сегмент који не би требало променити да бисмо постигли ефикасну превенцију“ гојазности у Србији, те да рад само на појединачним сферама неће дати жељени резултат.
„Само причати деци шта треба да једу и држати им лекције је бесмислено, јер запитајмо се какву ће храну узети да једу чим изађу из школе.“
Додаје да је потребно и да упражњавају редовну физичку активност, док је неопходна и сарадња државних институција, прехрамбене индустрије, стручњака и родитеља како би се избегли штетни утицаји на најмлађе.
Потребно је увести стриктна правила о садржају и рекламирању прехрамбених производа
Потребно је, како каже, увести и стриктна правила о садржају и рекламирању прехрамбених производа, као што је то учинила Велика Британија.
У овој европској земљи забрањено је рекламирање произвођача брзе хране пре девет сати увече на телевизији, а уведена су и ограничења у оглашавању на интернету.
„Дајте да то уведемо као друштвену норму и онда нећемо атаковати на појединца, јер он то не може да решава и осећаће се само још лошије“, апелује докторка.
Шта је гојазност и колико је заступљена?
У гојазне спадају они чији је индекс телесне масе (БМИ), односно вредност која се добије када се тежина особе у килограмима подели са квадратом висине у метрима, већи од 30.
Прекомерно ухрањени су они код којих је овај индекс мањи од 30, а већи од 25.
Гојазност је као болест супротност неухрањености и заступљенија је од ње у свим деловима света осим Азије и сахарских делова Африке, наводи се на сајту Светске здравствене организације.
Гојазност је данас најзаступљенија у неразвијеним земљама
Раније је била претежно заступљена у земљама са високим дохотком, али данас њена распрострањеност расте већом брзином у земљама у развоју него у развијеним државама, додаје се.
Више од половине светског становништва, односно више од четири милијарде људи, биће сврстано у категорију гојазних или људи са прекомерном тежином до 2035. године уколико се не предузму мере да се то спречи, кажу из Светске федерације гојазних.
Највећи скок броја гојазних очекује се код деце, наводе у извештају.
Очекује се да ће се до 2035. године број гојазних међу дечацима удвостручити и достићи 208 милиона, док ће код девојчица скочити за 125 одсто до броја од 175 милиона, показује истраживање ове међународне организације објављено поводом Светског дана гојазности 4. марта.
Предвиђен је и велики пораст удела гојазних у земљама са ниским и средњим дохотком у Африци и Азији.
Едукације су од круцијалне важности
Јорга указује и на значај едукације деце о важности здраве исхране и других добрих навика, које би требало да спроводе наставници, али и лекари специјалисти и нутриционисти.
„Први корак ка томе је едукација едукатора, јер је врло тешко сналажење у маси информација и извора који данас тврде да знају шта је здрава исхрана.
„Комуникација са децом на ту тему је посебно осетљива, лепљење етикете пре него што смо 100 одсто сигурни да ћемо имати добар одговор често представља увод у поремећај исхране“, упозорава докторка нутриционисткиња.
Поред едукације деце, потребно је радити и са свим другим члановима друштва, а поготово родитељима, сматра Миле Грозданић.
Он наводи и пример који су у његовом удружењу имали са негативним утицајем породице у борби деце против гојазности.
„Дете од 17 година, које је имало 180 килограма, требало је да иде на преглед у болницу у Тиршовој пре почетка програма и утврдили су да има шећер 21.
„Доктори су се успаничили и питали су се одакле му толики шећер, а онда смо сазнали да му је мама претходне вечери дала да поједе килограм баклаве ‘да се опрости од слатког’.
„Није само проблем у деци, битна је едукација свих и све почиње од куће“, прича Грозданић.