Напетости између САД и Русије, две највеће нуклеарне силе, су на високом нивоу. Дугогодишњи нуклеарни споразуми су се урушили. Кина, која заостаје за Сједињеним Америчким Државама и Русијом по питању нуклеарног наоружања, убрзано проширује свој арсенал. Северна Кореја представља нуклеарну претњу, док је Иран на самом прагу развијања нуклеарног оружја.
Истовремено, Сједињене Америчке Државе су усред опсежног ажурирања свог нуклеарног арсенала. Након што је Доналд Трамп преузео функцију председника 20. јануара, он ће, по други пут, бити одговоран за то наоружање. Ово су нека од кључних питања која ћемо пратити.
Шта ће се десити са контролом нуклеарног наоружања?
Током Хладног рата, 1986. године, светске залихе нуклеарног оружја достигле су више од 70.000 бојевих глава. Данас их има око 12.000. То смањење је великим делом резултат низа споразума између Сједињених Америчких Држава и Русије (раније Совјетског Савеза), две земље које поседују највећи број нуклеарног оружја.
Међутим, једини преостали споразум о контроли нуклеарног наоружања између Сједињених Америчких Држава и Русије, Нови споразум о смањењу стратешког наоружања (New START), истиче у фебруару 2026. године.
„Ако тај споразум истекне без замене, биће то први пут за 50 година да немамо никаква договорена ограничења на нуклеарне арсенале с Русијом,“ каже Стив Фетер, професор јавне политике на Универзитету Мериленд у Колеџ Парку.
Трамп има историју повлачења из споразума о контроли наоружања
Трамп има историју повлачења из споразума о контроли наоружања. Повукао је Сједињене Америчке Државе из нуклеарног споразума с Ираном 2018. године, из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета 2019. године, и из Споразума о отвореном небу 2020. године.
Током свог претходног мандата, Нови START је замало истекао пре него што га је председник Џо Бајден обновио убрзо након преузимања функције 2021. године.
Ипак, Трамп, који себе сматра вештим преговарачем, могао би да постигне нови споразум, каже Фетер, указујући на Трампове напоре да преговара са Северном Корејом током свог претходног мандата. „Мислим да то сугерише да је могуће.“
Без обзира на то да ли ће споразум бити постигнут, коришћење само малог дела светског нуклеарног арсенала могло би изазвати глобалну деструкцију. Током 1980-их, научници су предвидели да би дим од пожара изазваних експлозијама доспео у стратосферу, блокирао сунчеву светлост, изазвао глобално захлађење и проузроковао масовну глад.
Посматрања дима од пожара у скорије време ојачала су тврдње да би такав рат могао изазвати „нуклеарну зиму,“ извештавају научници у часопису Science 2019. године.
Шта ће се десити са америчким нуклеарним арсеналом?
Сједињене Америчке Државе су тренутно дубоко у процесу модернизације свог нуклеарног арсенала, обнављајући или унапређујући скоро сваки његов део, укључујући саме бојеве главе, као и пројектиле, подморнице и бомбардере који их носе.
Овај дугогодишњи пројекат већ премашује буџет и касни, а стручњаци кажу да је мало вероватно да ће Доналд Трамп значајно утицати на тај процес. „Његова способност да промени оно што се стварно дешава на терену у САД-у је скоро никаква,“ каже Лисбет Гронлунд, истраживач безбедности и политике нуклеарног оружја на МИТ-у.
Једно подручје где би Трамп могао да утиче јесте предлог развоја нове врсте оружја, нуклеарне ракете с крстарећом путањом која се лансира с мора. Тренутно САД имају 14 подморница које носе нуклеарне балистичке пројектиле.
Балистички пројектили прате балистичку путању: након лансирања падају назад на Земљу пратећи лук који одређује гравитација. Ракете с крстарећом путањом, с друге стране, имају погон током целог свог лета.
Појачање одбрамбене моћи САД
Додавање нове ракете диверзификовало би амерички нуклеарни арсенал и тиме појачало одбрамбену моћ, тврђено је током првог Трамповог мандата када је предложен развој овог оружја 2018. године.
Међутим, Бајденова администрација није подржала ту идеју и покушала је да обустави њен развој. Трамп би могао поново покренути тај пројекат, што би могло изазвати реакције. „Ово је потпуно нова врста оружја. То је агресиван потез, и Кина и Русија ће га тако доживети,“ каже Гронлунд.
Друго питање јесте број наоружања које САД имају у употреби. Ако Нови START пропадне, Трамп ће имати већу слободу да повећа тај број. „То је нешто што ћу помно пратити,“ каже Гронлунд. „Да ли ће позвати на повећање броја америчког оружја?“
Свака нова администрација спроводи преглед нуклеарне стратегије, који поставља приоритете и стратегије. Трампов тим ће то вероватно учинити 2026. године. „То ће пружити веома добар увид у то како администрација види улогу нуклеарног оружја и како ће приступити инвестирању у врсту наоружања коју желе да виде,“ каже Шерон Скуасони, истраживач професор међународних односа на Универзитету Џорџ Вашингтон у Вашингтону.
Да ли би се САД могле вратити тестирању нуклеарног оружја?
Неки стручњаци спекулишу да би Трамп могао прекинути дугогодишњи мораторијум на тестирање нуклеарног оружја. Ово би био огроман заокрет. Сједињене Америчке Државе нису извеле ниједан експлозивни нуклеарни тест од 1992. године. Једина земља која је тестирала нуклеарно оружје у овом веку јесте Северна Кореја.
Међутим, неки из Трамповог окружења позивали су на повратак тестирању, укључујући бившег саветника за националну безбедност. Званичници из претходне Трампове администрације такође су разговарали о могућности обнове тестирања, према извештају у Вашингтон Пост-у.
Повратак тестирању могао би охрабрити друге нуклеарне силе да учине исто и изазвати осуде земаља које немају нуклеарно оружје.
Уместо експлозивних тестова, САД тренутно изводе неексплозивне „субкритичне“ нуклеарне тестове. Национално безбедносно постројење Невада, северозападно од Лас Вегаса, ускоро ће добити огромну машину под називом Скорпиус, са акцелератором честица дужине фудбалског терена, дизајнираном да генерише рендгенске снимке експеримената с плутонијумом.
Такви напори, у комбинацији са обимним компјутерским симулацијама нуклеарног оружја, учинили су експлозивне тестове сувишним у очима многих. „Мислим да то није потребно,“ каже Фетер. „Мислим да би то била огромна грешка. Али то је нешто на шта ћемо ја и други обратити пажњу.“
