Југоисток Србије, то јест подручје подно Ртња, Старе и Суве планине, око Ниша, Сокобање или Зајечара, пребогат је термалним и лековитим изворима, здравом природом и чистим ваздухом. Од Гамзиградске бање, све до југозапада наше земље и поткопаоничког краја нижу се познате бање попут Пролом, Луковске или Куршумлијске. Све оне, којима треба придодати и Врањску и Врњачку Бању, постале су велика лечилишта, здравствени и рекреативно-спортски центри познати широм овог дела Европе.
Једна бања, међутим, више не спада у то високо друштво. Реч је о бањи Топило. Годинама је била на листи лечилишта у Србији, а данас је од ње остало само магловито сећање. Поједини здравствени и туристички радници Ниша и околине који су радили у њој подсетили су јавност да се баш крајем овог лета навршава пола века откако је у Топилу, месту на средокраћи пута између нишких сеоских насеља Миљковац на једној и Врело и Велепоље на другој страни, отворена бања.
Изузетно лековита вода и блато
До тада дивље купалиште са изузетно лековитом водом, благотворним блатом и неколико термалних извора, после свих медицинских, хемијских и бактериолошких испитивања и анализа, постало је бањско место. Како је тада истакнуто, са „непресушним залихама полутечне земље, која је растворена природним путем, водом из подземних извора”. У склопу нишке општине формирана је управа, а у годинама које су уследиле у Топилу су отворене амбуланте и мањи здравствени центар са лекарском службом и сталним присуством медицинских сестара и техничара.
У долини сеоске речице, испод пута према селима алексиначке општине, почеле су да ничу викендице и куће за одмор. Али и за издавање онима који су лечећи своје реуматске проблеме боравили више дана у Топилу. Рашчуло се за ову бању поред Ниша. Долазили су гости и пацијенти из целе Србије. Нарочито из Војводине, као и из свих југословенских република. И многи су нашли здравље у води и блату Топила, излечили своје болести и здравствене проблеме.
Сукоб
Осамдесетих година прошлог века дошло је до великог сукоба међу мештанима око власништва над извориштима лековите воде и још лековитијег блата, око експлоатације природних дарова и благодети, али и управљања бањом. Затворене су амбуланте, стазе за шетњу зарасле су у коров. Термална и лековита вода данас неповратно отиче у речицу. Блато тек понеко дође да узме и понесе, не би ли сам, без прегледа лекара, применио терапију за коју је само чуо. Јер више нема ко ни да му исприча како је било претходних деценија. Нема чак ни оних који су полагали право на управљање извориштима и лековитом „полутечном земљом”.
Остало је само спорадично подсећање да је ту некада била бања. Туга је у Топилу, она туга која подстиче на размишљања. Јер, све је ипак могло да буде другачије…
