У времену бурних промена, између два светска рата, када је српско друштво корачало ка модернизацији, али и стрепело пред будућношћу, појавио се уметник који је све те напетости умео да ухвати једним потезом пера – Петар Пјер Крижанић, родоначелник српске и југословенске карикатуре. Поред карикатуре, бавио се писањем и сликарством, као и ликовном критиком.
Пут од Градишке до Београда
Петар – Пјер Крижанић рођен је 1890. године у Глини, у време када је ова област била под аустроугарском управом. Иако је потекао из провинције, његов животни пут био је све само не провинцијалан. Школовао се у разним градовима Хабзбуршке монархије, усвајајући технике цртања и уметничке осећајности које ће касније уткати у своје дело.
У Београд долази 1922. године, већ као зрела личност, са јасним цртежом и хумором изоштрена пера. Његов први ангажман био је у листу Нови лист, а већ следеће године прелази у Политику, где ће остати дуго и оставити дубок траг.
Оснивач листа „Ошишани јеж“
Мало је часописа у српској културној историји који су имали толики утицај као што је имао сатирични лист Ошишани јеж. Пјер Крижанић је био један од његових оснивача 1935. године. Заједно са Радетом Драинцем и другим сарадницима, створио је платформу за сатиру која је на суптилан, а често и отворено ироничан начин критиковала друштвене појаве, политичке девијације, бирократију и друштвени морал.
Крижанићев стил био је препознатљив: економичан у линији, али дубок у значењу. Он је умео да у једном цртежу сажме целу друштвену критику. Није био само карикатуриста – био је мислилац у сликама.
Карикатура као сведочанство времена
У времену када није постојала слобода изражавања у оном облику каквом је данас познајемо, Крижанићева карикатура била је и оружје и уточиште. Упирао је прстом у лицемерје, али без мржње; смејао се апсурду, али са тугом; указивао на друштвене неправде, али са вером у човека.
Његов рад остао је као сведочанство једне епохе, као визуелни дневник једног друштва у потрази за идентитетом.
Пјер као есејиста и писац
Пјер Крижанић, иако је најпознатији по свом раду као карикатуриста, оставио је за собом и вредан књижевни опус – сатиричне текстове, есеје и записе који се одликују духовитошћу, језичком прецизношћу и оштром друштвеном критиком. Његов стил писања био је уско повезан са визуелним изразом – сажет, ироничан и прецизан.
Најпознатија дела Пјера Крижанића као писца и есејисте
„Јежеве приче“ (1936)
Збирка кратких сатиричних прича објављена у оквиру уређивања Ошишаног јежа. Писана у колумнистичком духу, ова књига садржи бројне текстове који се баве друштвеним темама, политичком хипокризијом, грађанским лицемерјем и свакодневним апсурдима.
„Јежев дневник“ (излазио фељтонистички)
Низ кратких текстова објављиваних у новинама и у „Ошишаном јежу“ под тим насловом. Ови записи, често писани у првом лицу, представљају Пјеров сатирични поглед на актуелне догађаје, а обликовани су као нека врста фиктивног дневника хумористе.
„Човек и грађанин“ (необјављени рукописни записи)
Иако није штампана као књига за његовог живота, ова збирка сачуваних записа кружила је међу сарадницима и пријатељима. Текстови у њој баве се питањима морала, грађанске одговорности и улоге интелектуалца у друштву.
Текстови у часописима „Политика“, „Ошишани јеж“, „Мали жртвовани народ“, „Илустровани лист“
Поред илустрација и карикатура, Крижанић је редовно објављивао и текстуалне фељтоне, критике, кратке есеје и реакције на актуелне појаве у друштву. Његово писмо одликује изузетна снага скраћене форме и утицај школе средњеевропског новинарства.
Стил и утицај
Као писац, Пјер Крижанић је био негде на пресеку између Бранислава Нушића и Стевана Сремца, али са наглашеном иронијом карактеристичном за централноевропску школу (налик Карелу Чапеку).
Његова реч је била брза, тачна и – као и његова линија – без сувишности. Посебно је критиковао државну бирократију, грађанску малограђанштину и друштвену пасивност.
Зашто је Пјер важан данас?
У добу када карикатура полако уступа место дигиталним мимовима и краткој форми, Крижанићев пример подсећа нас на дубоку снагу уметничке критике. Његово дело учи нас да је могуће бити и забаван и ангажован, и духовит и озбиљан, и критичар и хуманиста.
Пјер Крижанић није само стваралац линија и фигура – он је био сликар душе једног народа у времену кад је та душа била под највећим притиском.
