У изванредном приказу своје иновативне генијалности, Никола Тесла је представио револуционарни механизам за заштиту од грома који је у потпуности преобратио дотадашњи приступ.
Званично пријављен 6. маја, а признат 14. маја 1918. године, патент САД број 1.266.175 детаљно описује радикалну трансформацију стандардних громобрана, која није проистекла из историјске праксе, већ из Теслиних дубоких увида у понашање високог напона.
У складу са правом природом грома
Тесла је имао за циљ да конструише уређај који је у складу са „правом природом феномена“ грома, што значи да би он деловао у складу са природним понашањем муња, уместо да се ослања на застареле теорије.
Овај визионарски заштитник од грома био је осмишљен да буде знатно ефикаснији, поузданији и безбеднији од традиционалних система који су коришћени за заштиту објеката и опреме од јаких електричних олуја.
Дизајниран да ублажи дејство муње пре пуног удара
За разлику од уобичајених громобрана који су пасивно чекали удар да би га спровели у земљу, Теслино решење укључивало је напредна начела електричног пражњења и уземљења. Он је схватио да пажљиво дизајниран заштитник може ублажити дејство муње пре него што дође до пуног удара, чиме се добија активни штит за људе и имовину.
Испред свог времена
Иако свеобухватна примена Теслине концепције није била могућа због технолошких ограничења његовог доба, овај патент остаје као сведочанство његовог јединственог приступа решавању проблема — приступа који је више веровао у потпуну обнову идеје него у пуко усавршавање постојећих решења.
Трајно наслеђе визионара
Теслин „Lightning Protector“ остаје упамћен као симбол његове генијалности и иновативног духа. Док већина људи у том времену није ни покушавала да разуме суштину грома, он је већ нудио решења која су била испред свог времена.
Овај патент је још један од многих који показују да је Никола Тесла био не само научник и проналазач, већ и визионар који је дубоко веровао у моћ науке да човечанство учини безбеднијим и бољим.