Нajстарији споменик старословенске писмености на територији Србије представља камена плоча названа Темнићки натпис.
Овај споменик представља сведочанство о раној употреби ћирилице, која се на територији данашње Србије упоредо користила са глагољицом.
Старословенски језик представља први књижевни језик богослужбеног карактера заједнички за све Словене од 9–11. века. Сачувани старословенски споменици нам потврђују да су у употреби била два писма – глагољица током прве половине 9. века, и упоредо ћирилица крајем 9. века.
Међу те споменике сврстава се и Темнићки натпис на плочи, који се чува у Народном музеју Србије.
О открићу Темнићког натписа
Темнићки натпис представља један од најстаријих ћириличних натписа и споменика старословенске писмености на Балкану. Натпис се датира у крај 10. и почетак 11. века.
Пронађен је случајно 1900. године у селу Горњем Катуну, у округу Темнић, код Варварина у Поморављу, када је један сељак (Живко Ђ. Стевановић) риљајући своју њиву на дубини од 60–80 цм наишао на плочу са натписом.
Тадашњи учитељ школе у Варварину Милан Ст. Недељковић је откупио плочу за пет динара и уступио Народном музеју. Од тада се овај најстарији споменик словенске писмености налази у музеју у Београду.
Натпис је уклесан у седам редова на плочи 20 x 20 цм. Плоча са натписом израђена је од кречњака који није постојао на простору где је пронађена.
Темнићки натпис се налазио у цркви?
На плочи се налазе имена десеторице од четрдесет грчких севастијских мученика: Сисиније, Леонтије, Мелитон, Северијан, Филоктимон, Ангије, Ираклије, Екдикт, Кирион. И молба која гласи: Молите Бога за њих! Ове речи и имена мученика, у чију се чудотворну моћ веровало, имали су конкретну функцију. Сврха је била да се оваквом плочом и натписом заштити грађевина на коју су се плоче налазиле.
Сматра се да је плоча била узидана у олтар на часној трпези и да су под њом биле мошти десеторице Севастијских мученика. Али и да постоје још три плоче са именима осталих тридесет мученика, које чине једну целину.
Филолог Љубомир Стојановић је са Милојем Васићем 1910–11. године, тадашњим чуваром Народног музеја, био на лицу места где је пронађен споменик Темнићки натпис како би открили више. Искапавања нису уродила плодом, будући да нису откривени остаци било какве грађевине.
У близини се налазило гробље, тако да је вероватно црква ту постојала. Да ли је плоча била у тој цркви или у некој другој сеоској цркви, то можда никада нећемо сазнати.
