ЦРКВА Благовештења при Смедеревској митрополији, коју је изградио деспот Ђурађ Бранковић по угледу на Манасију, и у којој су 1453. године похрањене мошти светог апостола јеванђелисте Луке, а три године касније, како се верује, сахрањен деспот Ђурађ, налази се на простору Смедеревске тврђаве.
Око овога се већина стручне јавности слаже, али до данас остаци сакралног објекта нису нађени.
Деспот је цркву градио као своју задужбину, и у њу похранио откупљене мошти светитеља. Према изворима, после другог пада Смедерева под Османлије, сакрални објекат је порушен под неразјашњеним околностима, а место на којем се налазио ни до данас није пронађено. У тврђави су нађени комади клесаног камена цркве узидани у спољне бедеме топовске које су подигли Турци.
Анализе тих комада су показале да су по димензијама морали припадати великој цркви, знатно већој од оне пронађене у југоисточном крилу утврђења. – Постало је јасно да се негде у овом простору морају налазити остаци још једне, главне цркве, и то највероватније на месту где је био главни градски трг у Великом граду – каже директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву, Дејан Радовановић. Остаци сакралне грађевине, по мишљењу многих, крију и тајну вечног коначишта једне од најтрагичнијих личности српске историје, Ђурђа Бранковића: – Деспот је умро пре пада Смедерева, а Благовештенску цркву зидао је као своју задужбину. Тако да његов гроб, како већина мисли, треба тражити на 11 хектара Великог града смедеревске тврђаве, односно у цркви Благовештења, где је вероватно сахрањен.
Реликвија за 30.000 дуката
ПРОШЛЕ године навршило се 570 година од покушаја деспота Ђурђа Бранковића да спречи крах српске средњовековне државе откупом једне од највећих светиња хришћанског света. За тридесет хиљада златних дуката, од турског владара Епира, купио је чудотворне мошти светог апостола и јеванђелисте Луке. Мошти су из Рогоса у Епиру у српску средњовековну престоницу стигле 12. јануара 1453. године и похрањене у Благовештенској цркви.
