Извештаји о масовном угинућу пчела и празним кошницама стижу из скоро свих крајева Србије. Помор је понегде и сто одсто.
Драстични губици пчела у Србији догодили су се у другој половини марта и почетком априла, наводе из Савеза пчеларских организација Србије, додајући да у појединим регионима угинућа износе и до 100 одсто.
„Веровали смо да ће се губици пчела окончати до средине марта и да ће друштва која су преживела зиму, иако ослабљена, наставити да се развијају на воћно-маслачковој паши. Ипак, до тога није дошло. Напротив, пчелари из свих крајева Србије извештавају да се губици пчела настављају и драстично увећавају. Извештаји о угинућу пчелињих друштава пођеднако стижу из скоро свих крајева Србије, првенствено из Војводине, затим из западне Србије, Поморавља и Шумадије“, наводи се у саопштењу Савеза пчеларских организација Србије.
У Топличком и Јабланичком округу угинућа пчела, у овом периоду, су око 30 одсто, у Мачви иду од 40 до 50 одсто, у Колубарском округу су 60 одсто, у Моравичком 86 одсто, а у Војводини и до 90 одсто.
„Стражилово: 33 кошнице 100 одсто, а други случај од 50 друштава преживела три, на Фрушкој гори од 365 друштава остало шест, затим општина Оџаци више од 50 одсто, из Новог Сада и околине исте тужне вести“, наводе из Савеза пчеларских организација Србије, додајући да има случајева у којима се пчелари са вишедеценијским пчеларским стажом први пут срећу са губицима пчела већим од 30 одсто.
Шта се дешава
Већина пчелара стање у кошници описује речима да су кошнице у последњих 15 дана нагло остале без пчела и ако има мало затвореног и још мање отвореног легла са солидним венцима меда и залихама полена. Мртвих пчела нема ни у кошници ни испред ње. Само неколико пчелара је пријавило видљиве знакове ноземе, кажу у саопштењу.
Додају да су угинућа друштава пођеднака и са младим и са старијим матицама, као и друштава која су успешно третирана против варое.
„Постоје пчелари који веома прецизно контролишу ниво преостале варое у кошници, успешно су је сузбили, али угинућа су ту. Регистрован је већи постотак угинућа ројева формираних прошле године у односу на стандардна друштва. Масовна угинућа једнако пријављују дугогодишњи и искусни пчелари са великим бројем кошница, као и пчелари са мањим бројем кошница“, наводе из СПОС-а и додају да је регистрован већи постотак угинућа ројева формираних прошле године у односу на стандардна друштва.
Како кажу, друштва која су преживела овај период по снази су од 10 до 30 одсто слабија у односу на уобичајену снагу друштава у ово доба године. Један број друштава, од прегледа до прегледа и даље слаби.
„Према извештајима са терена, са различитих надморских висина, може се закључити да су боље прошли пчелињаци на већим надморским висинама, где су ноћи током јула и августа биле свежије. У прилог овоме говоре извештаји са подручја Власотинца и Власине, тамо није било масовних губитака. Забележени су спорадични случајеви угинућа у периоду март – април, који се приписују лошим временским и условима у природи. Пролећни развој тече динамиком која се сматра уобичајено за ово доба године. Средња и јака друштва изградила су до краја марта најмање по једну сатну основу”, наводе из ове организације.
Који су могући узроци угинућа пчела?
Из СПОС-а наводе да се не може поуздано закључити шта је главни узрок угинућа, али да је доминантан број пчелара који сматра да је основни узрок страдања вароа, услед закаснелог летњег третмана и њеног сузбијања недовољно ефикасним средствима, чиме су оштећене зимске пчеле. Додатно погоршава и то што је ових недеља наступио критичан период, односно период смене зимских пчела са младим пчелама из пролећног легла, пише Данас.
„Ослабљена презимела друштва нису имала снагу да одгоје генерацију пролећних пчела, односно дошло је до изумирања презимелих пчела пре него што су успеле да одгаје прву квалитетну генерацију пролећних пчела. Пошто има јасних извештаја који потврђују да код неких пчелара вароа не може бити разлог, онда је на њиховим пчелињацима вероватно доминирала лоша исхрана поленом у време одгајања зимских пчела. Лоша односно недовољна исхрана помаже испољавање вируса који притајени седе у пчелама чекајући пад имунитета пчела, тако да је дефинитивно више узрока радило заједно, а који је где доминирао мора се утврдити за сваки појединачни пчелињак. Неквалитетне зимске пчеле су свакако пресудиле”, наводе из СПОС-а.
Додају да је ово пресек стања направљен на основу синтезе извештаја 15 пчелара, који су се одазвали да доставе извештај о угинућу у свом региону.
