Тадија Сондермајер рођен је 1892. године у Београду, где је и преминуо 1967. Његов отац санитетски пуковник др Роман Сондермајер, немачко-пољског порекла, дошао је из Кракова у Београд, а мајка Станислава Ђурић била је ћерка генерала Димитрија Ђурића и унука др Димитрија Матића, министра просвете.
Отац Тадијин, др Роман, утемељивач је војне хирургије код нас, мајка Станислава била је храбра болничарка у ратовима, а његов брат Станислав, најмлађи српски војник на Церу.
Један од оснивача Аероклуба у Београду
Тадија Сондермајер, завршава 1910. Другу београдску гимназију и одлази у Немачку, у Хајделберг да студира архитектуру. Када је избио Први балкански рат пријављује се као добровољац, а у Великом рату, 1916. године успешно улази у ваздухопловство, завршивши извиђачки курс у Седесу код Солуна, а после тога прелази у ескадрилу у Вертекопу, где је остао до 1917. године.
После Првог светског рата, 1921, један је од оснивача Аероклуба у Београду,и његов потпредседник све до 1941. године. Као један од најспособнијих организатора спортског ваздухопловства тадашње Југославије, између два рата, непроценљиво је допринео развоју и популаризацији те спортске гране и обуци стручних кадрова.
Рекордни лет Париз-Београд-Бомбај и назад
Као најмаркантнија личност у цивилном ваздухопловству Србије и Краљевине Југославије упушта се у несвакидашњи лични подухват, 20 дана пре историјског лета Чарлса Линдберга преко Атлантика, он од 20. априла до 2. маја 1927. године,са пилотом Леонидом Бајдаком, креће у рекордни лет на релацији-Париз-Београд-Бомбај и назад, те тако стиче светску славу. Те исте 1927. године Тадија Сондермајер оснива националну авио-компанију „Аеропут“.
Тешке године за породицу Сондермајер
Други светски рат за Тадију и породицу Сондермајер су године тешке, тескобне, обележене борбом да се преживи. Оптужен да је Јеврејин, Немци га хапсе 1941. године, а спасло га је то што му је, у то време,један од рођака био бискуп у Кракову. Међутим, Тадијиним мукама ту није крај јер постаје сумњив британским властима.
Оптужују га да је био немачки колаборант, због чега му одузимају одликовања и осуђен је на смрт. Оптужбе за сарадњу са окупатором стижу и са југословенске стране, тако да није помогло ни то што је Тадија Сондермајер учествовао у борбама за ослобођење Београда, ни то што се властима пријавио као добровољац.
Ухапшен је крајем октобра 1944, одузета су му сва грађанска права, и поново осуђен на смрт. Тадијина породица је наредних година покушавала да докаже његову невиност и на крају је ослобођен, а грађанска права су му враћена. У пилотску кабину више никада није ушао, а издржавао се радећи у грађевинском предузећу „Полет“ као инжињер до пензионисања.
Двобој Милоша Црњанског и Тадије Сондермајера
Када је реч о Тадији Сондермајеру неизбежна је прича о двобоју између њега и Милоша Црњанског у Вршцу. Како је до њега дошло?
У Београду су војни пилоти и ветерани из Великог рата основали Аероклуб,22. октобра 1921. године, а циљ му је био популаризација авијације. Почасни председник је био др Арчибалд Рајс, потпредседник Тадија Сондермајер, а један од чланова клуба био је и познати писац Милош Црњански.
Једном приликом, повела се прича које авионе треба да купи новоосновани Југословенски аероклуб… Црњански је био упоран да то треба да буду Немци, а Тадија – Французи. Свађа је била толико оштра да су се сви присутни официри повукли, знајући да Црњански има тешку и пргаву нарав.
Црњански је Сондермајера ошамарио рукавицом
У бесу, Милош Црњански је Тадију Сондермајера ошамарио рукавицом, што је значило-позив на двобој, што је, повређене части, Тадија прихватио. Сутрадан, у рано јутро, 26. септембра 1926. године почело је одбројавање корака… По једној верзији, први је пуцао Црњански и промашио, а Сондермајер, потом,часно пуца у ваздух. По другој верзији, Тадија је одбио да пуца у Милоша, што је писца разбеснело, тако да су судије прекинуле двобој…
Србија има прилику да се одужи свом великану
Србија ће 2027. године имати сјајну прилику да се одужи свом великану, Тадији Сондермајеру, пилоту светске класе. Тада се навршава тачно 100 година од интерконтиненталног лета на релацији Париз-Бомбај, који је Сондермајер обавио са Леонидом Бајдаком. Они су авионом Потез-25 прелетели 14.800 километара, из 17 етапа. Они се убрајају међу прве пилоте на свету који су повезали различите континенте.
Да споменемо и то да су током лета ка Бомбају Сондермајер и Бајдак направили један од првих селфија на свету. Они су фотографисали себе у огледалу, током лета. Авион којим су летели назван је „Косовски бели крст”. Тај авион је од преправки имао само металну елису и већи резервоар за гориво.
Постављање меморијалне плоче на кућу Тадије Сондермајера
Како Србија може да се одужи Тадији Сондермајеру. Једноставно. Да на кућу у којој је он живео, на углу Палмотићеве и Светогорске улице постави меморијалну плочу. Она је на иницијативу Удружења линијских пилота Србије и Аероклуба „Наша крила“ направљена још 2016. године.
Њену израду тада су помогли и Ер Србија и Директорат цивилног ваздухопловства. Плоча је чекала постављање али је необјашњиво нестала. До недавно, када је осванула на панчевачком бувљаку. Игром срећних околности, уочио ју је један колекционар и љубитељ историје, који је позвао полицију и тако је сачувао да плоча не заврши као секундарна сировина.
Плоча је након тога враћена Аероклубу Наша крила.
Меморијална табла посвећена Тадији Сондермајеру није раније постављена због административних препрека. Постојале су неке недоумице како би плоча утицала на изглед зграде и тог дела града.
Док се се надлежни разматрали тај предмет, на тој згради је освануло десетак клима уређаја а ту су и табле са именима фирми и рекламама. Ми смо поштовали закон и процедуру, објашњава за Политику Душан Иванчајић, пензионисани ваздухопловни инжењер – летач.
Иванчајић је иницијатор акције „У част српских ваздухопловни великана”
Он истиче да предстојећу 2027. годину треба искористити знатно више од постављања меморијалне плоче Сондермајеру, који је 2017. године добио бисту на углу Палмотићеве и Улице Косте Стојановића.
Он истиче да је 2027. година изузетно важна за српску ваздухопловну традицију.
Те године биће одржан Експо. Наша национална авиокомпанија Ер Србија биће званични авиопревозник. Те године се осим пуног века од лета до Бомбаја навршава и сто година од оснивања „Аеропута”.
Та авиокомпанија је била међу првих осам у Европи, и 15 у свету. Њу је наследио ЈАТ, потом Јат ервејз и сада је ту Ер Србија. То је велики јубилеј и треба га адекватно искористити. Многе државе и народи могу само да сањају такве прилике, објашњава Иванчајић.
