Многи кажу да у данашње вријеме влада апостасија, одступништво од хришћанских вриједности као никада прије. Но, да ли је заиста тако. . .
Испитујући људску историју кроз библијске свете списе, наилазимо на стална одступања од вриједности једног Бога, који је исти у Старом и у Новом Завјету, само што се у првом обично називао Јахве, а у Новом Завјету Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Вриједности људи су одвајкада биле везане за религијска уверења заједнице којој су припадали. Њихово кршење је доносило и санкције прекршиоцима. Ово је поготово било изражено кад су у држави религија и власт били чврсто сједињени. Који Бог или богови у држави узму превласт, такав је и систем вриједности у њој. Многи хришћани су страдали током читаве историје због своје вјере, нарочито у првим вјековима хришћанства.
У доба светог Илије владар Изаиља се под утицајем своје жене окренуо паганским боговима околних народа, посебно Баалу. Ово одступање од истинског Бога Јахвеа није било ријетко у изабраном јеврејском народу, који је једини до хришћанства вјеровао у једнога правога Бога. Тако се и током изласка из Египта народ се окренуо египатским боговима. Чак и за вријеме фантастичне Соломонове владавине, када је Израиљ био најјачи у својој дугој историји, коју Јевреји и даље сањају, овај најмудри човјек се заплео у паганизам.
Овакви примјери у јеврејском народу су кратки приказ сваког народа у суштини. Стално људи имају већа или мања одступања од вјере мијењајући етику. Етика и религија су тијесно повезани. Иако не увијек, узмимо на примјер јуродиве подвижнике у хришћанству, који су свјесно кршили етичке принципе, а све са циљем да би изобличили владаре и народ. Још се у Старом Завету пророк Осија по Божијем надахнућу оженио блудницом да би изобличио духовни блуд Израиља.
Без обзира колико народ скренуо у антивриједности увијек се налазио по један или више Божијих људи који би га опомињали. У јеврејском народу су то били пророци, а у хришћанско вријеме светитељи и подвижници. И готово увијек или врло често то су изобличавање плаћали главом. Тако је и свети Јован Крститељ настрадао изобличивши цара Ирода и његову незакониту жену Иродијаду. Због изобличавања народа био је распет и Господ Исус Христос, што је централна жртва свих прије и после њега праведника. Али и народ и убице пророка, светитеља, па и самог Богочовјека Исуса Христа нијесу остајали без казне. Увијек су се овакви злочини скупо плаћали и захтевали велико појединачно и опште покајање.
У двадесетом и овом нашем двадесет и првом вијеку етика се све више мијења. Тако да се људи од прије само неколико десетине година не препознају у односу на данашње. Неке појаве које су раније биле незамисливе сад су уобичајне. А, како је до тога дошло? Попуштањем, мало по мало. Прво се попусти на једном мјесту па на другом и чвор се размрси. Свему томе је допринијела и убрзана компјутеризација и технологија, које саме по себи нијесу ништа лоше, али јесте њихова злоупотреба. Људи из радозналости почну да се занимају нечим, а онда то временом постаје уобичајно. Ово се поготово брзо дешава у времену када има мало духовних оријентира и народ се налазе у духовном сљепилу, не разликујући добро и зло, свјетлост и таму. Нешто слично се десило као што рекох давно у вријеме светог Илије, који је био огорчен на свој народ због њиховог богоодступништва. На крају је ипак Бог преко њега извојевао побједу. А Баалови свештеници су били убијени. Сад би борци за људска права вјероватно стали у њихову одбрану. Али и убиство ових људи се одиграло по човјекољубљу светог Илије, а самим тим и Бога. Баалови свештеници су током приношења жртава свом богу ужасно себе повријеђивали да им је убиство представљало неку врсту прекраћивања мука, а иначе би после страшног самомучења брзо умрли.
Често се каже да свако мора умријети. Да, али за светог Илију, као и за пророка Еноха је то значајно одложено. По библијском предању њих двојица су једина два човјека која су жива узнијета на Небо. И доћи ће поново да изобличају Антихриста пред крај времена. Да ли је тај крај близу? По многима знаци времена говоре да јесте. Али све зависи од покајања људи. Као што је у Старом Израиљу изобличавао цара Ахава и његову жену Језавељу, као и лажног бога Баала и његове свештенике, тако ће пред крај времена изобличавати владара читавог свијета, човјека постављеног од стране Сатане, у коме ће се екстраховати сво зло, Антихриста. Нико не зна ко је овај човјек и када ће доћи. Током историје сумњало се на многе зле владаре да су антихрист, али су они били само његове претече. Дух Антихриста по ријечима Апостола Павле дејствује од тога времена, али се његов долазак до сада одлагао, пошто је био “ онај који га задржава“. Тај, који га задржава по неким теолозима је био благочестиви хришћански владар. Али њих нема од ритуалног убиства цара Николаја Романова и његове породице. Могуће да га и после тога задржавају вјерни народ и монаси, који се подвизавају по разним гудурама, и не знајући нико или скоро нико за њих. А, управо су они ти тихи ненаметљиви спасиоци човјечанства. Кад се смањи њихов број, а безакоње људи нарасте толико, да неће имати ко да га покрива, појавиће се тај човјек безакоња, Антихрист. Изгледа да ће се служити снажним пропагандним средствима да би убиједио све људе свијета да га приме као јединог свјетског владара, а то ће подразумијевати као што знамо примање његовог жига на чело и на десној руци са бројем 666. То ће у почетку бити по неким духовницима на добровољној основи, правећи се кротак и добар, а онда ће показати своје звјерско лице. Хришћани, који не буду хтјели да приме овај мрски жиг биће жестоко гоњени. А у то вријеме ће се појавити два древна праведника свети Илија и Енох да би разобличавали Антихриста, који ће уз помоћ магије чинити бројна чуда. Могуће да ће се у то вријеме наука и окултизам ујединити. Ова два праведника ће овај пут поново по пророштвима имати посла са жрецима, као у давна времена са Бааловим свештеницима. Овај пут Антихристов помоћник велики маг, убиће их, и биће велика радост и прослава. Али ће убрзо васкрснути. А, онда ће доћи главни побједитељ смрти и демона Исус Христос и убити Антихриста једним дахом. И то ће бити Страшни суд.
Нека би нас Свети Пророк Илија избавио од демонских замки и богомрског жига Антихристовог, као и самог његовог хипнотичког лика.
Милош Лалатовић
