Некада смо, за празник Богојављења, имали обичај да освећујемо куће. Једне године сам и ја кренуо да освећујем. Куцао сам на врата станова, отварали би ми и ја бих улазио певајући: „У Јордану крштавајући се Ти, Господе…“
Изненађење у дворишту пуном воћа
Док сам тако ишао улицом Мајзоно, угледам једна гвоздена врата… Отворим их, уђем у двориште пуно мандарина, поморанџи, лимунова, и кренем ка степеницама. Биле су то спољашње степенице које су водиле горе, а доле је био подрум. Попнем се уз степенице, закуцам на врата и појави се једна жена.
„Упао сам у јавну кућу“, рекох себи
Кад ми је отворила, ја, по обичају, почех да певам: „У Јордану крштавајући се Ти, Господе…“ Али ме она нагло прекиде.
У међувремену, чуле су ме и са десне и леве стране у ходнику, и девојке почеше да излазе из соба. „Схватио сам – упао сам у јавну кућу“, рекох у себи. Жена стаде испред мене да ме спречи.
Ко сме да целива Часни Крст?
– Иди, каже ми. Није добро да оне целивају Крст. Ја ћу да га целивам и онда иди, молим те.
Тада сам попримио озбиљан и укорни тон и рекох јој:
– Ја не могу да одем! Ја сам свештеник, не могу да одем! Дошао сам да осветим.
– Да, али није добро да те девојке целивају Крст.
– А одакле знамо да ли треба да целивају Крст оне – или ти? Јер ако ме Бог запита и затражи да Му кажем ко треба да целива Крст, те девојке или ти, можда бих рекао: „Те девојке треба да га целивају, а не ти. Њихове душе су боље од твоје.“, рекао је старац Порфирије Кавсокаливит.
Људскост и благодат на неочекиваном месту
У том тренутку се мало зацрвенела. Кажем јој:
– Пусти девојке да целивају Крст.
Дао сам им знак да приђу. Ја сам онда још мелодичније него пре запевао: „У Јордану крштавајући се Ти, Господе…“, јер сам осећао радост у себи што је Бог тако устројио да дођем и до ових душа.
Целивале су све Крст. Биле су све уредне, са шареним сукњама и осталим. И рекох им:
Бог нас све воли
– Деца моја, срећан празник.
Бог нас све воли. Он је веома добар и „даје дажд праведнима и неправеднима.“ (Мт. 5,45) Сви смо ми Његова деца и за све нас се Бог брине. Само треба да се потрудимо да Га упознамо, да Га и ми заволимо и да постанемо добри. Заволите Га и видећете колико ћете бити срећне, умилно је то рекао старац Порфирије Кавсокаливит.
Гледале су збуњено. Нешто је примила њихова изранављена душа.
– Радовао сам се, рекох им на крају, што ме је Бог удостојио да данас дођем и вас да осветим. Срећан празник!
– Срећан празник, рекле су и оне – и отидох…
