Данас се слави Свети Марко, апостол који је написао прво јеванђеље. Подгоричани имају разлог више да га славе јер је заштитник њиховог града. Но, подгоричка општина је 1958. године уништила последње трагове манастира посвећеног овом свецу
Христов ученик, апостол и јеванђелист Марко је заштитник Подгорице. У Драчу у Старој вароши постојао је манастир посвећен овом свецу. Манастир је порушен за време османских освајања, а све до почетка 20. века постојали су његови остаци. Последња капија манастира срушена је 1958. године.
Спомен на светињу и манастир чува породица Ђечевић. Полазећи од предања да је ту био манастир Дрпе, православно свештенство и верници приређивали су сваког 8. маја, на Марковдан, свечарск литију која је тада полазила од Манастира Дајбабе, са молебаном на локалитету негдашњега манастира Дрпе, односно код Чардака Ђечевића, где су их дочекивали представници те старе подгоричке фамилије, све до Другог светског рата.
Обнова литије
Тај обичај је, 1992. године, обновио митрополит Амфилохије..
Када је Митрополит Амфилохије отишао у кућу Ђечевића те године, домаћин Халит га је дочекао речима:
“Где си владико, чекамо те педесет година”.
Овај честити старина се присетио како је као дечак заједно са својим оцем и породицом пре Другог светског рата дочекивао литију на Марковдан.
Предводили су је митрополит са свештенством и верни народом. Тога дана у Подгорици нису радиле ни продавнице, ни занатске радње, ни школе. Сви су учествовали у овој великој свечаности. Литија би се зауставила испред куће Ђечевић где их је ова муслиманска породица дочекивала са ракијом и водом и косовским божурима.
Свештенство би благосиљало дом Ђечевића и литија се настављала даље кроз град до Цркве Светог Ђорђа. Присећао се чика Халит и како су комунистичке власти седамдесетих година прошлог века срушили остатке манастирске камене ограде и капије. “Када је тога дана отац дошао са посла и видео да нема капије, био је љут и потрешен и грдио нас је зашто смо то дозволили, рекавши нам да би више волео да је синове изгубио него што је манастирска капија срушена”, причао је Халит.
Митрополит Амфилохије: Честита породица сачувала спомен на светињу
У литургијској беседи након читања Јеванђеља, Амфилохије је подсетио да је у Подгорици, на месту где сада живи породица Ђечевића, која је примила ислам, постојао манастир посвећен Светом Марку.
“Ова честита породица је сачувала спомен на ту светињу. У темељима њихове зграде и данас се налази једна капела са очуваним фрескама, А у исто време, та породица је између два рата митрополиту Гаврилу, исповеднику патријарху, ономе који је окончао Други светски рат у Дахауу, заједно са Светим владиком Николајем, предала мошти Светих Теодора Тирона и Стратилата и часни крст који су они сачували. Надамо се у Господа да ће та древна светиња поново бити обновљена”, рекао је Амфилохије.
Додао је да обновљена Марковданска литија од цркве Светог Ђорђа до те древне светиње ове године не може бити одржана због пандемије корона вируса.
„Али зато, ево нас, служимо службу Божију у част Светога апостола Марка, близу темеља његовог манастира, у овој древној, прадревној светињи Светог Симеона Мироточивога, читамо Јеванђеље јеванђелисте и апостола Марка”, рекао је Амфилохије.
Предање
Велика капија се помиње у литератури као остатак манастирског комплекса. Драгица Ђурашевић-Миљић је назива “монументалном манастирском капијом”.
„Општина је 1958. године донела уредбу да се руше зидови, око три метра висине, и то је тада све срушено“, сведочио је Халит Ђечевић. Додаје да је дошао један човек, кога није хтео именовати, и однео сав клесани камен.
Срушени су тада и они зидови, на којима су се налазили блокови са траговима икона, које је 1886. поменуо др Петар Миљанић у “Гласу Црногорца”.
О исклесаним знамењима на огради испред кућа Ујкашевића сведочанство је оставио и Максим Шобајић.
“Над округлим вратима озго у старом бедему, у своду, виде се 10 мермерних икона, са сликама светаца у плочама изрезаних, за које народ прича да су то апостоли. Људи причају да су била још два са страна, али да су намерно изгребани и да им је затрт траг“ (Старине у Зети, 1892, стр. 60).
Капија и иконе су дакле преживеле отоманско доба, али нису општинску уредбу.
Чардак Ђечевића
Једна од најлепших и најстаријих староварошких кућа, грађена у полуоријенталном стилу, звана Чардак Ђечевића, налазила се поред раскршћа улице Ђечевића и Џан улице. Неки аутори су тврдили да је подигнута на темељима некадашњег хришћанског манастира (цркве) Дрпе (Дрепа), у којем је, према мишљењу неких историчара, било седиште прве Зетске епископије, коју је основао Свети Сава.
Потоњи остаци те куће су (што од зуба времена, што од последица бомбардовања Подгорице) „нестали“ средином минулога века. Мада и данас – у подруму и дворишту постојеће куће Ђечевића – има трагова негдашњега верскога објекта.
