Када би новац који земље потроше на годишњем нивоу за војне потребе био преусмерен у друге сврхе, њиме би се могло решити питање сиромаштва, али и озбиљније борити на ублажавању климатских промена.
Током прошле године у свету су за војне сврхе потрошене невероватне 2.443 милијарде долара, што је глобални рекорд, односно највећи износ новца који је у свијету до сада издвојен у ове сврхе.
Показали су ово најновији подаци Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), у којима се указује на то да су прошлогодишњи издаци за 6,8 одсто већи него 2022. године.
Раст у свим регионима
Оно што забрињава јесте што су први пут од 2009. војни расходи порасли у свих пет географских региона, а посебно велики пораст забиљежен је у Европи, Азији и Океанији и на Блиском истоку.
Према речима аутора ове анализе невиђени пораст војне потрошње представља директан одговор на глобално погоршање мира и безбједности у свијету.
Упозоравају на то да би овај тренд могао довести до спирале акција-реакција у све нестабилнијем геополитичком и безбједносном глобалном пејзажу.
Окретање главе
Поређења ради, када је у питању борба против све већих климатских промена планирано је да на годишњем нивоу буде издвајано око 100 милијарди долара, што представља око четири одсто од поменутог глобалног војног буџета.
Још већи несразмер је када се сагледа колико се на годишњем нивоу издваја у борби против сиромаштва.
Према неким пројекцијама неопходно је бар 37 милијарди долара сваке године до 2030. да би био решен овај проблем, а што је око 1,5 одсто од онога што је током прошле године издвојено за милитаризацију света.
Према подацима Међународне организације рада 1,4 милијарде дјеце узраста до 15 година нема социјалну заштиту, што их, како су упозорили, чини рањивим на болести, лошу исхрану и сиромаштво.
Процењује се да тренутно у свету има око 690 милиона екстремно сиромашних. Највећи број, око 90 одсто у подсахарској Африци, источној и јужној Азији.
Када би се поменуте 2.443 милијарде расподелиле овим људима, свако од њих би добио по 300 долара месечно. Нажалост, овај новац одлази на деструкцију, што само по себи опет доводи до још већих климатских промена, али и броја сиромашних.
Рат као бизнис
Социолог и универзитетски професор Драго Вуковић каже да ови примери указују на лицемерство, посебно оних који доносе одлуке и руководе светским процесима, али и на то куда то иде овај свет у којем је опстанак људи и планете стављен у други план, иза племенских ратова и похлепе.
„Имамо толико гладних у свијету, а и клима се мијења угрожавајући опстанак како планете, тако и свих живих бића, а на другој страни видимо колико се новца издваја за оружје. То је срамота модерног свијета“, каже Вуковић за “Глас Српске”, коментаришући најновије податке СИПРИ.
На питање ко стоји иза овог лудила и због чега, Вуковић нема дилему, наводећи да се иза свега крије неолиберални капитализам и похлепа људи који су дио глобалне дубоке државе, чије је седиште у САД.
„Подсјетио бих да су они прије пар дана изгласали да Украјини пошаљу додатних 60 милијарди долара. Замислите да тај новац оде рецимо као помоћ гладнима или за борбу против климатских промјена?! Али њима то није у интересу. Нема ту профита. Они живе на туђој несрећи. Опстају на ратовима.
Бојим се да би, уколико се настави с овим наоружавањем, могло доћи до глобалног колапса, који би водио крају људске цивилизације, а на шта је својевремено указивао и Самјуел Хунтигтон“, поручио је Вуковић.
НАТО земље
Иначе прве на овој листи глобалних војних потрошача су САД, које су за одбрану током 2023. године издвојиле чак 916 милијарди долара, а на другом Кина са 296 милијарде долара.
Америка је током прошле године повећала потрошњу за одбрану за 2,3 одсто у поређењу са 2022, а Кина чак за шест одсто за исти период. Њихови одбрамбени издаци, када се саберу чине отприлике половину укупне глобалне потрошње на одбрану током 2023.
Осим Вашингтона и Пекинга на списку су и Русија, Индија, Саудијска Арабија, Велика Британија, Њемачка, Украјина, Француска и Јапан.
Русија је током 2023. повећала потрошњу на одбрану за 24 одсто и за то издвојила укупно 109 милијарди долара. У поређењу са 2014. годином војни издаци Русије порасли су за 57 одсто.
Украјина је заузела осмо мјесто по војној потрошњи са 64,8 милијарде долара. У поређењу са 2014. војна потрошња Украјине порасла је за 1.270 одсто. Војна потрошња ове земље је током прошле године била 59 одсто већа од руске.
Када је у питању остатак Европе, на првом мјесту је Пољска у којој потрошено 31,6 милијарди долара, што представља раст од 75 одсто у односу на 2022.
Када се посматра НАТО, односно 31 чланица овог војног савеза – током прошле године је за војну потрошњу издвојена и утрошена 1.341 милијарда долара, што је једнако 55 одсто светске војне потрошње.
Блиски Исток
И војни расходи на Блиском истоку порасли су значајно, наводе аутори ове студије, додајући да се ради о највећој годишњој стопи раста у региону која је забиљежена у посљедњој деценији.
Израелска војна потрошња, друга највећа у региону послије Саудијске Арабије, порасла је за 24 процента и достигла 27,5 милијарди долара 2023.
Иран је био четврти највећи војни потрошач на Блиском истоку са 10,3 милијарде долара. Према доступним подацима удео војних расхода који се издваја за Корпус гарде Исламске револуције порастао је са 27 одсто на 37 одсто, између 2019. и 2023.
Упркос томе што је светска потрошња на одбрану достигла рекорде, земље ЕУ планирају да повећају своје војне буџете.
Тако се већ могу чути коментари да ће због геополитичке ситуације они можда морати да опонашају потрошњу из хладног рата од чак четири одсто да би били испуњени планови НАТО-а.
Ако би САД и њени савезници из Групе седам достигли такав ниво, то би представљало више од 10.000 милијарди долара додатних обавеза у наредној деценији.
Рекордер
Највећи пораст потрошње на одбрану на годишњем нивоу, гледано процентуално, примећен је, ма како чудно звучало – у Конгу. За годину дана ова земља је издвојила чак 105 одсто више новца за одбрану него што је то био случај у 2022.