Један од најзанимљивијих, али и најузнемирујућих експеримената из области бихевиоралне психологије и социологије спроведен је крајем шездесетих година 20. века. Амерички истраживач Џон Б. Калхун, желећи да проучи ефекте пренасељености на друштвено понашање, створио је вештачко „мишје друштво“ које је назвао „Свемир 25“.
Резултати овог експеримента изазвали су велику пажњу, али и забринутост због запањујућих сличности између понашања глодара и људи у условима густе насељености и распада друштвене структуре.
Савршени услови – почетак обећавајуће утопије
Експеримент је почео 1968. године у лабораторији Националног института за ментално здравље у Мериленду. Калхун је изградио велики затворени простор – својеврсну мишју „утопију“ – у којој су постојали стални извори хране и воде, контролисана температура, одсуство предатора и довољно простора за живот. У такве идеалне услове смештена су четири пара здравих мишева.
У почетку, колонија је расла великом брзином. Мишеви су се размножавали, развијала се друштвена хијерархија и све је личило на напредовање једне стабилне заједнице.
Почетак распада: Кад број постане превелик
Након око 315 дана, број јединки достигао је приближно 2.200, што је било близу максималног капацитета простора. Тада су почеле да се појављују драматичне промене у понашању. Дошло је до нарушавања друштвених односа
Алфа мужјаци су постајали све агресивнији, често су нападали друге мужјаке и женке без јасног разлога.
Подређени мужјаци су се повлачили из друштвених интеракција, више нису покушавали да се паре нити да бране територију, већ су постајали потпуно пасивни.
Жене су развиле нервозу и агресивност
Женке су развиле нервозу и агресивност, често су занемаривале или чак нападале своје младунце
Издвојила се посебна група мужјака, коју је Калхун назвао „лепи мишеви“ – они су се повукли из друштва, нису учествовали у борбама, нису показивали интересовање за размножавање, и дане су проводили искључиво у исхрани, спавању и лизању свог крзна
Друштвени колапс и нестанак заједнице
Када је популација достигла свој врхунац, стопа размножавања је нагло опала. Без обзира на то што су услови остали савршени, наталитет је пао на нулу, а смртност младунаца достигла 100 одсто.
Поред тога, све чешће су се бележили облици девијантног понашања, укључујући хомосексуалност, канибализам и потпуни губитак интересовања за друштвене односе.
Завршни део експеримента: „Фаза смрти“
Завршну фазу експеримента Калхун је назвао „фаза смрти“, јер се у тој тачки дегенерација заједнице више није могла зауставити.
Последњи миш угинуо је 1973. године. Оно што је додатно узнемирујуће јесте чињеница да се мишја заједница није опоравила ни када су се негативни услови повукли – понашање је остало трајно поремећено. Калхун је експеримент поновио још 25 пута, и сваки пут резултат је био исти.
Упозорење људском друштву
Иако је експеримент спроведен на глодарима, бројни научници, социолози и урбанисти у њему су препознали снажну метафору савременог света. Проблеми попут: губитка личног простора, растачења породичних вредности, пораста агресије, психичке изолације и депресије, мањка идентитета и друштвене сврхе итд.
Ово су све чешћи у великим урбаним срединама и представљају феномен који изузетно подсећа на оно што је уочено у Калхуновом „Свемиру 25“.
Критике и ограничења експеримента
Наравно, експеримент је наишао и на критике. Многи стручњаци упозоравају да се понашање глодара не може једноставно упоредити с људским, јер човек поседује свест, морал, културу, религију и способност рефлексије.
Такође, мишеви нису имали могућност миграције, промене структуре нити друштвене иновације – што су важне одлике људских заједница које омогућавају прилагођавање и преживљавање.
Показатељ како се у условима материјалног изобиља може десити распад заједнице
И поред тих ограничења, експеримент „Свемир 25“ остаје значајан показатељ како се и у условима материјалног изобиља може десити потпуни распад заједнице, уколико се изгуби психолошка, емотивна и друштвена равнотежа.
Калхуново истраживање нас и данас подсећа да цивилизација не опстаје само захваљујући ресурсима, већ захваљујући међуљудским везама, личној сврси и здравим друштвеним вредностима.
