Стара воденица у Деспотовцу позната је као манастирска и представља вредно архитектонско остварење прве половине XIX века.
Многе воденице у Србији су некада биле саставни део сеоске архитектуре и пејзажа. Једна од њих која је у прошлости била јако значајна мештанима села у околини Деспотовца је стара воденица. Ова воденица је јединствено дело традиционалног градитељства прве половине XIX века и представља значајан споменик прошлости Поморавског краја.
Као чувар српског идентитета и традиције, стара воденица је била место стварања српске културе и историје. О њој се мало зна, али оно што је познато, довољно је да би се о њој могло исписати неколико страница културне историје Србије.
Историјат воденице
Стара воденица се налази у центру Деспотовца, у парковски уређеном амбијенту и једина је преостала воденица у граду. Окружена живописном природом са тротоаром од камених плоча, воденица је великим делом очувана и у основи је задржала првобитан аутентичан изглед.
Али, како је уопште настала идеја о њеној изградњи?
Идеја о изградњи старе воденице настала је тридесетих година XIX века како би се мештани околних села и монаси снабдевали брашном. Воденицу су заједнички изградили кнез Ђорђе и породица Стаић, једна од имућнијих породица XIX века из Кованице.
Тачна година изградње воденице није позната, али се у списку манастирске имовине из 1836. године, наводи и она. На основу ових историјских података претпоставља се да је воденица саграђена 1835. године, јер се тада водио спор око начина исплате.
Те године манастир Манасија је једну половину воденице средствима Правитељства српског откупио од кнеза Ђорђа из Свилајнца за време настојатељства Исаије Стоишића. У периоду од 1830. до 1840. године за време првог настојатељства Исаија Стоишић је у непосредној близини воденице изградио хан са дућаном, собама, подрумом и шталом, који је срушен почетком педесетих година XX века.
Она је све до шесдесетих година XX века константно радила, али је током тог периода променила неколико власника. И манастир Манасија је био принуђен да прода свој део, али упркос томе, стара воденица је и даље позната као манастирска воденица.
Архитектура воденице
Стара воденица у Деспотовцу грађена је једноставним, традиционалним стилом архитектуре прве половине XИX века. Свој данашњи изглед воденица је добила 1855. године, када је Евгеније Симоновић, настојатељ Манасије, обновио воденицу и додао још једно витло.
У унутрашњости воденице некада је било шест, али је до данашњих дана очувано само четири дрвена витла. Према казивању старијих мештана у воденици је постојало отворено огњиште и соба за воденичара у којој је могао да преноћи.
Спољашњост воденице је зидана ломљеним каменом са посебно обрађеним угловима од правилних блокова пешчара. Кровна конструкција покривена је ћерамидом, док су зидови са спољне стране дерсовани малтером.
Како је стара воденица у Деспотовцу проглашена за културно добро?
Стара воденица у Деспотовцу поносно носи своје године и успешно одолева зубу времена. За непокретно културно добро – споменик културе утврђена је одлуком Владе Републике Србије од маја 2001. године.
Након што је воденица престала са радом започео је неминован процес њеног пропадања, све до 1996. године када су извршени обимни радови на обнови и уређењу. Првобитна аутентичност традиционалне старе воденице је очувана и на један потпуно оригиналан начин презентује слику српске традиције и културе.
Данас, корисник објекта је Центар за културу „Св. Стефан деспот српски“, који организује књижевне вечери и позоришне представе.
Јединствени и обогаћени културни садржај доприноси одрживом развоју града и презентује како етнолошке вредности воденице, тако и културне манифестације града.
Стара воденица у Деспотовцу има регионални значај у историјском, архитектонском и етнографском смислу. Обогаћена историјском причом о имућној породици Стаић, о архитектонским одликама традиционалног градитељства и српској култури, стара воденица је културни драгуљ како Поморавља, тако и Србије.
