За запослене у Србији флексибилно радно време и могућност рада од куће већ другу годину заредом чине највреднију и најтраженију бенефицију.
Показало је то истраживање које су урадили Осигураник, ТИМ Центар, Резилиент и Инфостад „Шта то ради запослене“.
У четвртом годишњем истраживању, које доноси најсвеобухватнији преглед потреба, очекивања и перцепција запослених у Србији, учествовало је 759 доносилаца одлука и 3.111 запослених.
Оба узорка су усклађена са подацима Републичког завода за статистику, што га чини у потпуности релевантним и репрезентативним за домаће тржиште рада, саопштио је портал Инфостуд.рс.
Како је наведено, истраживање је показало да запослени у Србији све мање вреднују класичне погодности попут спортских активности, субвенционисаних кредита или плаћених тренинга, а све више траже аутономију у организацији посла – слободу да сами управљају својим временом и начином рада.
Флексибилност је, како је показало истраживање, „нова валута радног задовољства“ која доноси осећај поверења и равнотеже, али и утиче на лојалност запослених.
У поређењу са прошлом годином, забележен је пораст очекивања у вези са личним балансом – запослени више не желе само „бољи посао“, већ бољи живот уз посао.
Наведено је и да је рад од куће, некада схваћен као пролазна потреба, сада постао стални део радне стварности.
Према истраживању, 28 одсто запослених у Србији има могућност да ради на даљину, макар повремено, што је мали, али стабилан раст у односу на претходну годину.
Међутим, очит је тренд повратка у канцеларије, јер је скоро 20 одсто испитаника навело да су њихове компаније у 2025. години пооштриле политике рада од куће, уводећи обавезне дане присуства.
Када је реч о родитељима, истраживање је показало да и даље преовлађују симболичне бенефиције попут новогодишњих пакетића, док су стварне мере подршке попут додатних слободних дана, флексибилни распоред или помоћ око бриге о деци реткост.
Истраживање је показало раскорак у перцепцији поверења, јер док 78 одсто запослених верује да им надређени верују, чак 63 одсто менаџера признало је да нема потпуно поверење у запослене који раде на даљину.
Више од две трећине испитаника, и запослених и менаџера, сагласна је да рад од куће није бенефиција, већ другачији облик рада, који захтева нове вештине, јасну комуникацију и договорене циљеве.
Компаније које успеју да балансирају између флексибилности и повезаности тимова имаће предност у привлачењу и задржавању људи у наредним годинама.
Благостање радника, како се види из истраживања, више није тренд о којем се говори, већ кључни предуслов за стабилност и продуктивност запослених.
Тако је 95 одсто запослених у Србији навало макар један проблем који утиче на њихово благостање – најчешће стрес (69 одсто), мањак енергије (54 одсто), пад мотивације (46 одсто) и финансијске потешкоће (39 одсто).
Како је истакнуто, две трећине запослених верује да ти проблеми директно умањују њихов учинак на послу и они данас од компанија очекују системску, а не симболичну подршку.
Највише желе помоћ у кризним животним ситуацијама, психолошко саветовање, али и правну и финансијску едукацију.
Ипак, иако део фирми нуди такве програме, многи запослени их не користе због стигме, неповерења или нејасне комуникације.
Истраживање је ове године први пут препознало појаву тзв. carewashinga – ситуације када компаније јавно промовишу бригу о запосленима, али у пракси то не спроводе.
Чак 69 одсто запослених каже да њихове фирме „причају о бризи“, док само 11 одсто тврди да та брига заиста постоји и осећа се у свакодневном раду.
Најчешћи облици carewashinga су кампање о менталном здрављу, али уз прековремени рад, флексибилност само „на папиру“, промотивне иницијативе о једнакости без стварних промена.
Резултат такве праксе је пад поверења у менаџмент, као и осећај да компаније користе теме бриге о запосленима као део пословног маркатинга, а не стварне културе, показало је истраживање.
