Вода се сматра основом света, материјом која оживљава вегетацију, еликсиром који осигурава стваралачку моћ, дуг живот и бесмртност. Загњуривање у воду симболизује регенерацију и повратак у пређашње стање. Излажење из воде симболизује настанак новог облика живота. Захваљујући ритуалу освећења, вода делује на ново рађање, верује се да магичном моћи лечи болести. Из уверености у тако необичну моћ деловања воде настале су различите акватичне космогоније, посебно предање о „првобитним водама”, из којих је настао свет.Загњуривање у воду симболизује регенерацију и повратак у пређашње стање. Излажење из воде симболизује настанак новог облика живота. Захваљујући ритуалу освећења, вода делује на ново рађање, верује се да магичном моћи лечи болести.
Из уверености у тако необичну моћ деловања воде настале су различите акватичне космогоније, посебно предање о „првобитним водама”, из којих је настао свет. У митологијама многих народа, ове воде представљају хаотични, али плодни бездан из кога се рађају богови, земља и небеса. Често су замишљане као бескрајни океан, у коме све постоји у клици, али још увек без облика.
Вода у обредима није само средство прочишћења тела, већ и душе; она у себи носи сећање на почетак света и обећање његовог обнављања. Кроз кишу, реке, изворе и мора, она непрестано повезује небо и земљу, смртно и бесмртно, прошлост и будућност. Њен вечни ток симбол је непрекидног кретања живота, а њена дубина — мистерије која се не може до краја спознати.
