Према извештајима, председник Трамп шаље свог новоименованог државног секретара Марка Рубија у Панаму на његово прво иностранство путовање. Ово је потенцијално први корак у Трамповом плану да поново преузме кључни пловни пут у држави – Панамски канал.
Доналд Трамп већ има своје царство некретнина, али сада жели да прошири америчко. На пример, током празника и пре своје инаугурације, више пута је позвао САД да преузму контролу над Гренландом – територијем НАТО савезника Данске од 1700-их, а који је самоуправан од 2009. године. Данска је одговорила објавом да ће потрошити више од 2 милијарде долара за јачање своје војне присутности на Арктику.
Трамп: Узимамо назад
Међутим, у свом инаугурационом говору 20. јануара Трамп није споменуо Гренланд, већ Панамски канал. „Дали смо га Панами,“ изјавио је, „а сада га узимамо назад.“ Панамски председник Хосе Раул Мулино брзо је одбацио било какву могућност промене власништва. Међутим, чини се да Трамп неће одустати и наводно шаље новоименованог државног секретара, бившег сенатора Флориде Марка Рубија, у Панаму на његово прво иностранство путовање.
Мало је вероватно да ће Панама продати канал, било добровољно или под притиском америчке администрације са јаком империјалном намером. Поставља се питање зашто је Трампу толико стало до тога. И, у том контексту, која је стварна вредност пловног пута.
Форбс је разговарао са шест стручњака из индустрије и закључио да је одговор најмање 11 цифара. Канал је феноменалан посао; прошле године остварио је скоро 3,5 милијарде долара нето добити на око 5 милијарди долара прихода. „Суперкор“ имовина – главна инфраструктура као што су мостови, аеродроми и путеви са наплатом путарине – може достићи вредност од 20 до 35 пута EBITDA (што би било више од нето прихода), стављајући теоретску основну вредност канала између 70 и 120 милијарди USD.
Скупе алтернативе
Али имовина која је кључна за глобалну трговину, попут Панамског канала, захтевала би додатну премију. Готово 10.000 великих бродова који су носили око 423 милиона тона вредног терета прошли су кроз његове преводнице 2024. године. Сваки је брод плаћао стотине хиљада долара путарине у зависности од величине и капацитета терета.
Бродари радо плаћају пролазак кроз Панамски канал јер су алтернативе значајно горе. „То је по дефиницији монополска имовина,“ истиче Стивен Доуд, вођа улагања у приватну инфраструктуру у ЦБРЕ-у. „Каква је конкуренција? Идете опаснијим путем који траје много дуже око врха Јужне Америке или долазите на западну обалу и превозите терет возом.“ Овај динамички фактор подиже сваку почетну вредност још више.
Поред тога, треба узети у обзир геополитичке аспекте. Као инфраструктура, Панамски канал има само једног правог конкурента – Суецки канал у Египту, који повезује Средоземно и Црвено море. Суецки канал изазвао је неколико војних сукоба око контроле над њим. Слично је незамјењив и Панамски канал. „Ова имовина нуди алтернативну стратешку вредност, која се у овом случају огледа у критичној важности Панамског канала за стратешку, економску и националну безбедност Сједињених Држава,“ каже Мат Нерингер, партнер у компанији Оррик, Херингтон & Сатклиф. „Тамо улазите у потпуно другачији свет вредновања јер канал има више нематеријалне вредности за владу САД-а.“
Цена изградње
Једна хипотетичка метода вредновања, коју је предложио Нерингер, укључује узимање доприноса канала панамском годишњем БДП-у од 83 милијарде долара — који је Управa Панамског канала проценила на између три и шест процената у 2023. години, или отприлике између 2,5 милијарди долара и 5 милијарди долара — и множење тог износа према трајању било ког уговора. Закуп на 50 година могао би поставити цену за канал на најмање 125 до 250 милијарди долара. Та цена би могла бити смањена ако САД пристану на неку врсту поделе прихода с Панамом или преузму будуће трошкове. “Мислим да би све мање од тога било тешко продати [панамској] јавности,” примећује Нерингер. Нити Управa Панамског канала нити панамско велепосланство у Вашингтону, Д. Ц., нису одговорили на захтеве за коментар.
Контрола над уским траком дуго је била предмет спора. Још 1690-их, тада независно Краљевство Шкотска покушало је колонизовати подручје како би створило саобраћајну везу између океана; пропала колонија толико је оптеретила шкотске финансије да се Шкотска неколико година касније придружила просперитетнијој Енглеској, стварајући Уједињено Краљевство. У касним 1800-им, француска компанија била је прва која је покушала изабрати канал, али како су смрти од болести досегле десетине хиљада, Париз је напустио пројекат. Након што су подржале независност Панаме од Колумбије, САД су 1904. преузеле изградњу канала од Француза, ископале преко 240 милиона кубичних метара земље и отвориле канал 1914. године. Изградња није била јефтина, коштала је тадашњих 375 милиона долара, што би данас било готово 12 милијарди долара.
Током деценија фрустрација Панамаца због америчке контроле над каналом расли су све до 1979. године, када је Џими Картер пристао да врати 16 километара широку зону канала, предавши је Панами, док је сам канал предат 1999. године — уз услов да САД могу војно бранити неутралност канала.
Утицај Кине
Више од пет милијарди долара вредна проширења која је средњоамеричка држава завршила 2016. године омогућила су каналу да прими веће бродове, што је додатно побољшало финансијско стање Панамског канала. Приходи су порасли за око 56 процената између 2019. и 2024. године. Трамп верује да тај новац с правом припада Америци, жалећи се у децембру на платформи Truth Social да су “накнаде које наплаћује Панама смешне.” Накнаде за пролазак бродова кроз канал—више од 70 процената којих иде према или долази из америчких лука – значајно су порасле јер су сушне прилике прошле године смањиле годишњи број прелазака за 21 проценат.
Трамп и неки савезници из Конгреса такође су изразили забринутост због наводне кинеске контроле над каналом (оптужба коју Панама одбацује), напомињући да кинеске компаније управљају лукама и другим важним инфраструктурним пројектима у земљи, што би теоретски могло представљати претњу америчком приступу каналу у случају сукоба. “Захвалан сам председнику Трампу што је подигао свест јавности о стању Панамског канала и претњама америчким интересима,” рекао је тексашки сенатор Тед Круз на саслушању у Сенату 28. јануара. “Не можемо дозволити да америчке бродарске компаније буду изнуджене. Не смемо затварати очи ако Панама користи имовину од виталног комерцијалног и војног значаја. И не смемо остати пасивни док Кина маршира нашим полукругом.”
Ако Панама одбије продају, Трамп би могао покушати поново преузети контролу над каналом војном силом – премда би се могао суочити с отпором Конгреса и међународне заједнице. “На то се надовезује огромна геополитичка сложеност,” каже Патрик Хардер, супредседавајући одељка за инфраструктуру у Северној Америци при Нортон Розе Фулбрајту, који је одбио да понуди могућу процену вредности. “Не можете рећи колико вреди јер вреди онолико колико је неко спреман да плати за то – а мислим да овде имате прилично невољног продавца.”
