Ови наизглед насумични низови усправних линија у различитим нијансама плаве и црвене боје суштински нису нимало насумични: посреди су климатске штрафте, својеврсни лакмус папир за пораст температуре.
Дан климатских шрафти – „Покажи своје шрафте“
У суботу, 21. јуна, обележили смо осми по реду Дан климатских штрафти уз слоган „Покажи своје шрафте”. Климатске штрафте су биле свуда – на телевизији, друштвеним мрежама, одећи научника, па чак и на популарним знаменитостима
Шта су климатске шрафте и зашто су важне?
Климатске штрафте осмислио је 2018. године професор Ед Хокинс са Универзитета у Редингу с циљем да феномен глобалног загревања учини једноставним и разумљивим широј јавности.
Сваки низ почиње давне 1850. године, када зависност од фосилних горива још није узела маха, а завршава прошлом годином – најтоплијом годином у глобалној историји мерења и годином рекордних емисија.
Разумевање климатских штрафти је интуитивно: свака линија представља боју која указује на то колико је одређена година била хладнија или топлија од просека у референтном периоду од 1961. до 2010. године. Што су нијансе плаве тамније, то је просечна температура била нижа од нормале, док тамније нијансе црвене сигнализирају вишу просечну температуру.
Свет у црвеном – универзални образац
Иако се креирају на основу локалних података, све климатске шрафте деле заједничку, забрињавајућу карактеристику: на левој страни визуала, која приказује далеку прошлост, доминирају плаве линије са тек понеком бледо црвеном.
Међутим, десна страна, која осликава савремено доба, преплављена је црвеним нијансама, нарочито од 2000. године.
Овај универзални образац јасно показује да загревање из године у годину узима све већи замах, а то је видљиво на климатским штрафтама за Пекинг или Сиднеј, за Венецуелу или Северну Македонију, па чак и за океане или пустиње Блиског истока.
Како изгледају климатске штрафте за Србију и Београд?
Србија нажалост није изузетак од правила – штавише, загревамо се брже од остатка света: док глобално загревање од прединдустријског раздобља (1850–1900) износи око 1,2 °C, наша земља се загрела 50% више, за 1,8 степени.
Стога не изненађује следећи податак који можемо да „прочитамо” са климатских штрафти: док је планета током 2024. била топлија за око један степен него у периоду 1961–1990, код нас је пораст температуре био двоструко већи, премашивши 2 °C.
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), година за нама била је убедљиво најтоплија oткако постоје мерења у Србији, са незамисливом просечном температуром од 13,3 °C. Та цифра је надмашила некадашњу, не тако далеку нормалу (1961–1990) за чак 3,1 °C, преузевши неславни трон најтоплије године од 2023. године, са разликом од скоро једног степена.
Београд у ватри – престоничке температуре
Климатске промене нисмо искусили само током ове две рекордне године, већ их трпимо деценијама уназад: девет од десет најтоплијих година икада забележених у нашој земљи десило се у двадесет првом веку, а само једна у двадесетом – 2000. година, која је тренутно тек на шестом месту најтоплијих.
Ни слика Београда није ништа мање ужарена, напротив: 2023. година је била најтоплија у главном граду од 1888. године, са просечном температуром од 14,8 °C, да би је већ 2024. надмашила са 15,9 °C.
Уз прогнозираних 45–65 тропских дана у Србији и очекиване жестоке, продужене топлотне таласе, климатске промене ће нам и овог лета разоткрити своје ужарено лице.
И веома извесно се на томе неће зауставити.
Да ли ће нам требати још тамнија црвена?
Због 2023. године, која је уз глобални пораст температуре од 1,48 °C оборила све дотадашње рекорде, Ед Хокинс је на климатске шрафте додао нову, тамнију нијансу црвене. А за њом је уследила још екстремнија 2024.
У годинама које нам предстоје, чак и овај прошлогодишњи рекорд би могао да падне.
Да ли ћемо испунити Париски споразум?
Светска метеоролошка организација (СЗО) недавно је објавила алармантан извештај: постоји велика вероватноћа (70%) да наредних пет година у целости премаши доњу границу из Париског споразума о зауздавању глобалног загревања на 1,5 °C у односу на прединдустријско раздобље. Мада то неће у потпуности подрити могућност испуњења Париског споразума, јер се он тиче вишедеценијске нормале, и те како ће уздрмати пут ка остварењу тог циља.
Ако је веровати онлајн алатима, тренутно најтамнија црвена климатска штрафта има HEX ознаку #440007 – и постоји још десетине тамнијих црвених нијанси.
Будућност климатских штрафти је у нашим рукама
Међутим, без обзира на постојеће прилике у погледу визуелног решења, ми заправо немамо луксуз даљег продубљивања климатских промена. Оне већ сада носе огроман цех по природу и друштво – и то не само кроз пораст температуре, већ и кроз повећање учесталости и јачине временских екстрема.
Климатске промене не бирају – погађају бебе и труднице, њиве и воћњаке, биљке и животиње, фабрике и путеве, националне паркове и градове, здравље и живот, остављајући неизбрисив траг у нашој свакодневици.
Будућност климатских штрафти је у нашим рукама
Ова година може да буде прекретница ка убрзаном смањењу емисија, што би довело до успоравања загревања, па чак и до стабилизације глобалних температура.
Али уколико и даље будемо вукли ноге у напуштању фосилних горива, ова година такође може да буде још једна у низу изгубљених шанси. У том случају, у нашем памћењу урезаће се као релативно хладна, а наша деца и унуци живеће на још топлијој, опаснијој планети од нас.
Добре вести су да од наших данашњих одлука зависи који ће се од ова два сценарија заиста остварити. Нама много боље изгледа овај први, а вама?
