Свет у 2024. години био је сведок ратова и временских екстрема, Американци су изабрали Доналда Трампа, Сиријци срушили Башара ал-Асада, а ратови у Украјини и на Блиском истоку не назиру се крај. Највећа глобална поп звезда Тејлор Свифт попела се на ‘кров света’ турнејом без премца, пише ХИНА.
Амерички избори били су најисчекиванији догађај године. Свет се припремао за суочавање Џоа Бајдена и његовог претходника Трампа, али је Бајден, суочен с видљивим утицајем својих година и притисцима демократа да се повуче након лошег наступа у дебати, са звуком сирене одустао и отворио простор потпредседници Камали Харис.
Рат Израела у Гази није заустављен, ескалирао је сукоб Израела с Хезболахом, окончана је владавина сиријског председника Башара ал-Асада, а Кијев је целу годину молио савезнике за већу подршку у борби против руских снага.
Пале су владе у Паризу и Берлину, у лондонски Даунинг стрит на броју 10 уселио се нови премијер, а челна места у ЕУ запосели су неки стари, али и неки нови људи. Никога није изненадило да су мерења потврдила утисак – ова година била је најтоплија у модерној историји.
Трампов повратак у Белу кућу
Иако су анкете предвиђале најнеизвесније изборе у америчкој историји, Трамп је 5. новембра уверљиво победио Харис. На том путу преживео је два покушаја атентата, један на скупу у Пенсилванији у јулу када му је метак окрзнуо десно ухо, а други на Флориди близу његовог голф терена.
Освојио је 312 електорских гласова од потребних 270, а у томе му је помогла победа у свих седам кључних “свингујћих” држава – Аризони, Џорџији, Мичигену, Невади, Северној Каролини, Пенсилванији и Висконсину. Трампу је повратак у Овални кабинет осигурао да се кривични поступци против њега одложе барем до краја мандата.
Бајден је примио свог наследника у Белој кући и обећао миран пренос власти. Доћи ће Трампу на инаугурацију 20. јануара и наставити традицију коју Трамп није испоштовао 2021.
Трамп, други пут амерички председник и други пут особа године према избору часописа Time, биће најстарији председник у историји Сједињених Америчких Држава када преузме дужност. Проведбу његових идеја и политика олакшаће чињеница да су републиканци на парламентарним изборима освојили већину у Представничком дому и Сенату.
Трамп, у чијој ће администрацији важну улогу имати Илон Маск, већ је најавио нове царине Кини, Канади и Мексику и депортацију свих илегалних миграната.
Асадов пад
Сиријски председник Башар ал-Асад је свргнут с власти. Његови савезници Русија, Иран и либанонски Хезболах били су оптерећени властитим сукобима, што је побуњенички савез предвођен исламистичким покретом Хајатом Тахрир ал-Шамом (HTS), бившом подружницом ал Каиде, искористио и покренуо изненадну, али успешну офанзиву крајем новембра.
Асада ће се памтити као аутократу који је 2011. насилно угушио протесте против свог режима и тако покренуо грађански рат. У рату је убијено више од пола милиона људи, а шест милиона постало је избеглицама. Асаду и његовој породици одобрен је азил у Москви, а Мухамед ал-Башир биће премијер прелазне сиријске владе до 1. марта 2025.
Ал-Башир је позвао Сиријце да се врате у своју домовину. „Позивам све Сиријце у иностранству: Сирија је сада слободна земља која је вратила свој понос и достојанство. Вратите се!“, рекао је Башир у интервјуу за италијански лист Corriere della Sera.
Турска, која је примила око три милиона сиријских миграната и избеглица, најавила је да ће омогућити сигуран и добровољан повратак Сиријаца њиховим домовима. Европске земље, укључујући Хрватску, убрзо су почеле стопирати захтеве за азил Сирицима.
Иран, САД, Француска и Немачка међу првима су почеле тражити путеве комуникације с новим сиријским лидерством, док Израел уништава сиријска складишта оружја.
Блиски исток гори
Израелска осветничка војна кампања у Гази убила је више од 44.000 људи, од којих су већина цивили, према подацима министарства здравства у Појасу Газе под управом Хамаса, које Уједињене нације сматрају поузданима.
Више десетина талаца, од око 250 заробљених у бруталном Хамасовом нападу на Израел 7. октобра 2023. године, који је био окидач за рат, још увек се налази у заробљеништву у Гази.
Упркос притисцима и позивима међународне заједнице да се оконча рат у Гази и проистеклој хуманитарној кризи, израелски премијер Бењамин Нетанијаху не посустаје с нападима, а налоге Међународног кривичног суда (ICC) за његово хапшење и хапшење бившег министра одбране Јоава Галанта сматра “антисемитским” и поручује да ће рат трајати све док Хамас не буде искоренјен и престане бити претња Израелу.
У септембру је ескалирао сукоб Израела с либанонским Хезболахом, савезником Хамаса који је рекао да делује из солидарности с Палестинцима у Гази.
Пејџери и воки-токији припадника Хезболаха експлодирали су у Либану у размаку од 24 сата у септембру и при томе убили најмање 37 особа, а ранили више од 3000. Израел је то назвао “почетком нове фазе у рату”. Хезболах је у истом месецу остао без свог вишегодишњег лидера Хасана Насралахa, убијеног у израелском ваздушном нападу на Бејрут.
Хезболахов савезник Иран лансирао је пројектиле на Израел у октобру у одмазди за копнени напад израелских снага на јужни Либан. Израел се осветио нападом на војне циљеве у и око Техерана.
Примирје Израела и Хезболаха, уз посредовање САД-а, ступило је на снагу крајем новембра, али је крхко и обе стране се међусобно оптужују за његово кршење.
Трампов план за Украјину?
Хоће ли руски рат у Украјини ући и у четврту годину? Ако се пита Трампа, неће. Како год било, очекује се промена америчке политике према рату у Украјини па Бајденова администрација настоји оснажити Кијев у самом финишу мандата.
Вашингтон је дозволио Кијеву коришћење америчког даљекометног оружја против циљева на руском територију, а тај потез су следиле Велика Британија и Француска. САД Украјини шаљу пакет оружја вредан 725 милиона долара, а министарство финансија пребацило је 20 милијарди долара посебном фонду Светске банке за подршку Украјини у склопу зајма групе Г7.
Упркос изненађујућој офанзиви на руску регију Курск у августу, у једном од највећих напада на руско тло, Украјина није успела спречити напредовање руских снага на свом територију.
“План победе” украјинског председника Володимира Зеленског, који је представљао на турнеји по савезничким земљама, брзо је пао у други план и сада су све очи уперене у Трампа и његов план за крај рата у Украјини.
Кијев и Москва све више показују спремност за преговоре, али Украјина је више пута позивала савезнике да је ојачају пре почетка разговора. Зеленски се кратко сусрео с Трампом у Паризу у новембру и тражио безбедносна гаранције за Украјину у случају било каквог договора с Русијом.
Година избора и промена
Руски председник Владимир Путин осигурао је пети шестогодишњи мандат у марту с рекордних 88 посто подршке, иако ће ријетки изван Русије помислити да су избори били слободни и поштени.
Шведска је 7. марта службено ушла у НАТО као 32. чланица савеза, чиме је одбацила своју двјестогодишњу политику неутралности.
У јуну су одржани избори за Европски парламент, који су заједно с изборима у неким државама чланицама донели помак удесно у равнотежи моћи.
На изборима за ЕП странке десног центра окупљене у Европској народној странци (ЕПП) додатно су учврстиле свој водећи положај, странке левог центра (социјалисти и демократе) успеле су очувати ранији број заступника, док су либерали (Renew) и Зелени велики губитници. Либерале су са трећег на пето место по снази истиснуле странке крајње деснице (Домољуби за Европу) те Европски конзервативци и демократе (ЕЦР).
Урсула фон дер Лајен биће још пет година на челу Европске комисије, а Португалац Антонио Коста нови је председник Европског већа. Бивши холандски премијер Марк Руте, пак, преузео је дужност главног секретара НАТО-а.
Кеир Стармер постао је премијер Велике Британије, његова Лабуристичка странка уверљиво је победила на парламентарним изборима у јулу, окончајући 14 година владавине конзервативаца.
Пад Влада
У новембру се распала семафорска коалиција у Немачкој, а у децембру је изграсано неповерење мањинској влади канцелара Олафа Шолца па ће Немци наредне године на изборе.
Недуго пре тога пала је још једна европска влада – француска влада Мишела Барнија формирана након пријевремених избора у Француској у јуну. Крајња десница и левица удружиле су се у децембру и изгласале неповерење Барнијеру, премијеру с најкраћим мандатом у модерној француској историји.
У Румунији је, пак, уставни суд због руског умицања поништио први круг председничких избора, на којима је на опште изненађење победио проруски десничар Калин Георгеаску.
У Грузији се недељама протестује након што је владајућа проруска странка Грузијски сан зауставила процес те земље према чланству у Европској унији.
