Инфлација у Србији у јануару је износила 4,6 одсто у поређењу са истим месецом 2024. године, а да буде толика највише су допринеле цене кафе и кондиторских производа. Наиме, кондиторски производи за годину дана поскупели су чак 15,1, а кафа 12,6 одсто.
Републички завод за статистику (РЗС) објавио је податке о инфлацији за јануар. У њима се види да је храна у периоду од годину дана поскупела 3,6 одсто. Највећи удео у поскупљењима имају две групе производа – шећер, џем, мед и чоколада на првом месту, са поскупљењем од 15,1 на годишњем нивоу. На другом месту је категорија у коју спадају кафа, чај и какао, који су поскупели 12,6 одсто.
За то делимично могу да се “окриве” кретања сировог какаоа и кафе на берзи.
Цене на берзи драстично порасле
Само током прошле године, цене какаа на берзи порасле су за око 180 одсто, гледано децембар на децембар. Оволики скок изазвао је највећи глобални дефицит снабдевања у протеклих шест година. Разлог за толика поскупљења су првенствено лоши временски услови у земљама које су највећи произвођачи и извозници, попут Гане и Обале Слоноваче. Западноафричке државе, заправо, чине више од 70 одсто светске производње какаовца.
Цене кафе такође су порасле током прошле године, и то за у просеку 70 одсто. Кључни разлог за скок поново су неповољни временски услови у земљама произвођачима. Бразил су погодиле највеће суше у претходних седам деценија. А Вијетнам се суочио са поплавама изазваним тајфуном.
На цене је утицао и сукоб на Блиском истоку. Наиме, почетком прошле године најављено је да бродови који транспортују кафу неће пролазити кроз Суецки канал, због напада Хута у том подручју. Преусмеравање бродова око Африке продужава уобичајене руте за око четири недеље, а са увећаним трошковима транспорта, увећавају се и цене.
Какве су цене у продавницама?
Према последњим подацима Републичког завода за статистику, за новембар 2024. године, просечна цена килограма кафе у радњама у Србији је била 1.894 динара.
Тачно годину дана раније, у новембру 2023, била је 1.734 динара. То значи да је у последњих годину дана цена кафе у Србији порасла у просеку за 9,23 одсто.
Што се тиче чоколаде, званични подаци РЗС-а показују да је килограм у новембру у продавницама у просеку коштао 1.850 динара.
Само годину дана раније, килограм чоколаде коштао је 1.227 динара. То је, дакле, поскупљење од чак 50 одсто.
Цене расле и у Европи
Цене су расле и у Европској унији и региону.
У Црној Гори је летос кафа поскупела 20 одсто. У Хрватској је, према октобарским подацима, скочила 10 процената. Према подацима Еуростата, у октобру је међугодишњи раст цена кафе био највећи у Естонији – 13,3 одсто, Данској 12,5 и Италији 11,8 одсто.
Цене какаоа такође су расле. У децембру 2024. године, потрошачке цене какаа и прашкастих чоколадних производа у ЕУ биле су 9,5 одсто више у поређењу са мајем 2023, показују подаци Еуростата. Међутим, у Србији су биле чак 21,9 одсто веће, што нашу земљу ставља на шесто место од 33 земаља Европе по стопи поскупљења какаоа и чоколаде у праху у 2024.
Такође, према подацима Међународне организације за какао (ИЦЦО), у другом кварталу 2024. године, млевење какаа у Европи порасло је за четири одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Шта ће се дешавати у будућности?
Фјучерси какаоа су забележили стабилизацију на мање од 10.200 долара по тони након раста у другој недељи фебруара, показују подаци сајта Trading Economics. Такође, у Обали Слоноваче очекујују се јаке кише, што ће ојачати стабла какаоа и побољшати услове за раст. У међувремену, ипак, трговци су приметили смањену допрему какаоа у луке Обале Слоноваче, уз забринутост због квалитета.
Што се кафе тиче, фјучерси за арабику су, према подацима сајта Trading Economics, пали на мање од 4,1 долара по фунти (око 450 грама). То је најнижи ниво у последње две недеље. Исти сајт наводи да је проценат продаје бразилске кафе већи у односу на претходне године, што значи да је на располагању мање кафе за продају. Наиме, до 11. фебруара, произвођачи су продали 88 одсто бразилске кафе за 2024/25 годину. Истовремено, продаја кафе за 2025/26 била је спора, са 13 одсто продаје, далеко испод просека, што, према анализи овог сајта, указује на мањак нове понуде и опрез произвођача.
