Меланин је пигмент који је одговоран за нашу прелепу разноликост нијанси и тонова коже, боје очију и боје косе. Међутим, када говоримо о меланину, ретко се спомињу његове стварне биолошке користи.
Осим што даје пигментацију људској кожи, коси и очима, меланин такође пружа заштиту од штетног дејства ултраљубичастих (УВ) зрака.
У овом чланку ћемо се детаљније позабавити тиме шта је меланин, зашто је толико важан за кожу и који фактори могу утицати на количину меланина у телу.
Шта је меланин?
Меланин је врста сложеног пигмента који је, код људи, одговоран за боју коже, косе и очију.
Иако се често говори о меланину као о јединственом пигменту, постоје две главне врсте меланина које утичу на пигментацију код људи и животиња: еумеланин, који је повезан са тамнијим тоновима попут браон и црне, и феомеланин, који је везан за нијансе попут црвене и жуте.
Постоји и трећа врста меланина, неуромеланин, која се налази у људском мозгу и даје пигментацију структурама у том подручју. За разлику од осталих облика, неуромеланин не утиче на физички изглед већ се углавном проучава због своје повезаности са Паркинсоновом болешћу.
Производња меланина започиње у ћелијама које се називају меланоцити, а које се налазе широм тела. Меланоцити стварају меланозоме, органеле у којима настају еумеланин и феомеланин, који се затим преносе на различите ћелије, попут кератиноцита — ћелија коже.
Шта утиче на количину меланина у телу?
Природни ниво меланина углавном зависи од генетике и одређује боју косе, коже и очију. Међутим, на производњу меланина утичу и спољашњи фактори, као што су излагање УВ зрацима, запаљенски процеси у организму, хормонски дисбаланс, старење организма као и поремећаји пигментације коже.
Које су предности меланина?
Поред тога што даје боју кожи и другим деловима тела, меланин игра важну биолошку улогу у заштити од сунчевог зрачења.
Меланин помаже у заштити ћелија епидермиса, односно спољашњег слоја коже, од штетног дејства УВ зрака. Он апсорбује све облике УВ зрачења, укључујући UVC, UVB и UVA зраке, као и плаву светлост, спречавајући их да оштете ДНК ћелија.
Осим тога, меланин делује и као антиоксиданс, неутралишући реактивне кисеоничне врсте које настају услед оштећења од УВ светлости. Без ове заштите, реактивне врсте кисеоника доприносе оксидативном стресу који доводи до оштећења ћелија.
Постоје и нека истраживања која указују на могућу улогу меланина у заштити јетре, црева и имуног система, али за сада су најзначајније доказане функције меланина оне које се односе на пигментацију и фотозаштиту.
Да ли сви људи имају исту количину меланина?
Иако се људи разликују по боји коже, косе и очију, већина има приближно исти број меланоцита.
Разлика је у томе што особе са тамнијом кожом имају више меланозома, који су већи и интензивније пигментисани. Распоред ових меланозома у кожи такође варира у зависности од боје коже, што доприноси великој разноликости у нијансама и тоновима људске коже.
Шта се дешава ако немате довољно меланина?
Генетика углавном одређује количину меланина у телу, али постоје два стања која настају када организам не производи довољно меланина.
Витилиго је аутоимуно обољење у којем тело не производи довољно меланоцита. То доводи до губитка пигмента у виду белих мрља на кожи или коси. Према проценама, витилиго погађа између један и два процента људи широм света.
Албинизам је ретко генетско стање у којем тело не производи довољно меланина, било због смањеног броја меланоцита, било због смањене активности меланозома. Постоји више облика албинизма, али већина изазива умерен до тежак недостатак пигмента у кожи, коси и очима.
Да ли је могуће повећати количину меланина?
Производња меланина у кожи може се повећати изложеношћу сунцу, односно препланулошћу. Ипак, треба имати у виду да је препланулост одговор тела на већ настало оштећење ћелија коже.
УВ зраци продиру у кожу и оштећују ДНК ћелија, а организам као одговор почиње да производи више меланина како би заштитио кожу. То резултира тамнијом бојом, али је уједно знак да је кожа већ оштећена. Дугорочно, оваква оштећења могу повећати ризик од настанка рака коже.
Постоје и неки извештаји који тврде да одређени витамини и биљни суплементи могу повећати ниво меланина. Најчешће се помињу антиоксиданси као што су витамин А и витамин Е. Ипак, ове тврдње углавном се ослањају на анегдотске изворе, без јасне научне потврде.
Меланин је пигмент који даје боју кожи, коси и очима код људи и животиња. Поред естетске улоге, меланин има важну заштитну функцију јер апсорбује штетно УВ зрачење и спречава оштећење ћелија. Његов ниво зависи углавном од генетике, али на њега могу утицати и фактори попут сунчеве светлости, хормона и старосне доби.
