Изненађујући споразум између новог режима у Дамаску и бораца СДФ-а (Курди) може, под одређеним условима, поставити темеље за процес нормализације стања у Сирији. Међутим, све се мери детаљима и његовом применом.
Споразум је потписан између привременог председника Сирије Ахмеда ал Шаре и команданта СДФ-а Мазлума Абдија убрзо након што је амерички командант ЦЕНТЦОМ-а генерал Мајкл Курила посетио подручје под курдском управом.
Ал Шара има сваки разлог да буде задовољан јер на овај начин показује да се суочава са једним од најозбиљнијих проблема с националном мањином, чији су оружани делови контролисали североисточну Сирију. Истовремено, умањује негативне утиске настале прошле недеље на западу земље, где је у сукобима његових снага и Асадових лојалиста, иначе припадника алавита, погинуло више од 1.000 људи.
Тиме ограничавајући стварну опасност и претњу по територијални интегритет земље, Ал Шара јача свој легитимитет у међународној заједници, посебно пред Западом, који остаје изузетно сумњичав због његове џихадистичке прошлости, преноси EuroNews.
Турски захтеви и распуштање СДФ-а
Овим споразумом добија на времену и истовремено показује да одговара на захтеве турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да се расформира СДФ, повуку сви страни борци ПКК-а из Сирије и укине аутономно подручје.
За Ердогана је од изузетног значаја перспектива распуштања СДФ-а, јер ће се то појавити као резултат њихове немогућности да се супротставе Турској. Истовремено, такав развој би уклонио најзначајнији трн у америчко-турским односима у овом тренутку.
За Курде из СДФ-а овај споразум је био и резултат притиска којем су били изложени у последњем периоду, пре свега од стране арапских и суседних земаља, али и од ЕУ, будући да су оптуживани да делују на штету обнове Сирије, да служе снагама које теже за поделом земље и да се користе као полуга Ирана за обнову његовог утицаја у региону.
СДФ овим споразумом очекује да ће обезбедити да барем непосредно не буде нападнут од Турске јер би нешто тако пореметило цели процес.
Упркос утисцима који су првобитно створени да ће се СДФ интегрисати у владину војску, чију окосницу чини џихадистичка организација Хајат Тахрир ал Шам, сам Мазлум Абди је изјавио да прихвата Ал Шару као председника, једну заставу, територијални интегритет и јединствену војску, али је прецизирао да ће његове снаге бити интегрисане у Министарство одбране само ако имају утицај на обликовање политике и одлука.
Он заправо говори о интеграцији снага СДФ-а, а не о њиховом асимиловању или, још мање, о њиховом распуштању, пише „Прото тхема“.
Права Курда на политику и културу
Абди је казао да „одређена владина овлаштења треба расподијелити на регионе, не само на СДФ“ и да „права Курда на политику и културу морају бити осигурана уставом, укључујући питања језика и регионалног управљања“, шаљући поруку да укидање аутономне регије није ни на видику.
Што се тиче контроле подручја која данас чине аутономну курдску регију, Курди тврде да владине снаге ХТС-а неће ући на њихову територију, већ ће преузети само граничне прелазе. Истовремено, неће бити никаквих других промена, осим евентуалног учешћа владе Дамаска у обезбеђивању затвора у којима се налазе борци ИС-а.
Курди знају да је њихова велика дипломатска полуга управо улога коју играју у суочавању са ИС-ом. У то су уложили и Американци, пружајући им подршку, слањем америчких снага на њихову територију, што је представљало уједно и одбрану од Турске и Асадовог режима.
Притисак Турске и приступ ресурсима
Турска врши притисак на Ал Шару да наметне предају затвора владиним снагама, како би промовисала свој предлог да предводи операцију против ИС-а у Сирији и обезбедила уверљив аргумент у преговорима са новом америчком администрацијом. Истовремено, имаће прилику да неутралише оружане курдске снаге у региону.
Отворено остаје и питање како ће влада у Дамаску добити приступ природним ресурсима, пре свега нафтним пољима на истоку која контролишу Курди. Информације указују да се тражи модел у којем би СДФ задржао контролу над нафтним пољима и снабдевао Дамаск нафтом.
У сваком случају, све указује на то да овај споразум, који је поздравила међународна заједница, за сада остаје на папиру. Све ће зависити од његове примене, с обзиром на велико неповерење међу различитим етничким и верским групама у Сирији. Ал Шара, посебно након догађаја у Латакији, мораће делима показати да може да предводи земљу ка свеобухватној обнови.
