Да би се уредило тржиште и каматне стопе на кредите, Народна банка Србије сматра да је потребна трајна системска мера, па се зато мењају два закона. Професор Никола Стакић рекао је за Интернет портал РТС-а да ће се, после усвајања измена, за постојеће дужнике фактички дефинисати административна фиксна каматна стопа од 5 одсто на стамбене кредите, и то до краја 2026. Упитан постоји ли добар кредит, Стакић подсећа на пословицу да је „дуг зао друг“.
Народна банка Србије мења два важна закона којима се регулише пословање банкарског сектора и, по свему судећи, затеже однос са банкама.
Клијенти ишчекују први закон који гарантује заштиту корисника. Други закон се бави самим пословањем, акционарима и повериоцима банака.
Номиналне камате на стамбене кредите не би смеле да буду више од 5,44 одсто, а могле би до краја 2026. године да буду ограничене на пет одсто. Прописи су предложени, стављени на јавну расправу и под лупу стручњака. Један од њих је и професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић, који је за Интернет портал РТС-а објаснио шта значи најављено плафонирање каматних стопа, али и да ли ће клијенти који су већ узели кредит имати мирнији сан, а за оне који су га сањали може ли постати реалнија јава.
Изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга, који би од јесени требало да се нађе пред посланицима, биће уведене ограничене камате на кредите. Која је по Вашем мишљењу основна идеја измена ових закона и значи ли то да више нема „зеленашких“ камата?
НБС, у складу са преовлађујућим европским директивама из ове области, настоји да појача пруденциону функцију и утиче на остваривање једног од основних циљева који се односи на јачање и очување стабилности финансијског система. То се, пре свега, огледа у односу према становништву, како би се превентивно деловало на евентуално поновна и нагла пооштравања монетарних услова, којима смо сведочили у претходне две године.
У тако неповољним условима по дужнике, наведене мере би дошле до пуног изражаја.
Када је реч о висини камата, ту заиста можемо рећи да су нивои били превисоки за банкарске производе, као што су дозвољени и недозвољени минуси.
Кредитне картице и (не)дозвољени минуси
Максимална ефективна каматна стопа код кредитних картица износила би 18 одсто, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења 20 одсто, док су тренутне просечне вредности номиналних стопа (које не укључују све трошкове) код кредитних картица 22,13 одсто, а код дозвољеног 28,41 одсто.
Када је реч, на пример, о кредитним картицама, и много развијеније државе имају просечне каматне стопе између 15 и 20 одсто, тако да ту нема основа да бисмо их окарактерисали као „зеленашке“.
С друге стране, највећи обим кредитирања односи се на готовинске и стамбене кредите, и ту ће ефекти ових мера бити различити.
Шта заправо значи плафонирање висине каматних стопа, остајемо ли у домену планске или тржишне економије, ако се нешто ораничава?
Овакве мере имају упоредну праксу у више земаља ЕУ и свакако да постоји призвук превеликог уплитања државе у економске токове.
С друге стране, и типичне земље неолибералне доктрине имале су много пута у претходних 15 година врло ригидне административне мере, доводећи до закључака да потпуна тржишна економија представља пре утопијски концепт него чињенично стање.
Иако у нашој јавности често провејава термин „плафонирање“ треба да знамо да овде у највећој мери долази до успостављања нове методологије обрачуна каматних стопа, која се базира на одређеним референтним вредностима (као што су затезне камате или просечно пондерисане каматне стопе) које представљају променљиву категорију, тако да правог плафонирања и нема, осим у посебном случају који се односи на стамбене кредите.
Приликом одобравања нових стамбених кредита, номинална каматна стопа не сме да буде већа од 5,44 одсто, а највећа ефективна 7,75 одсто – објасните читаоцима шта значе ове клаузуле и шта се битно мења за стамбене кредите?
Висина од 5,44 одсто је под актуелним условима, који се односе на увећање просечно пондерисане каматне стопе, увећане за 20 одсто.
Под претпоставком даљег монетарног релаксирања и снижавања референтних каматних стопа, вредности могу бити и ниже. Исто важи и за укупну цену кредита која се огледа у ефективној каматној стопи, која се такође дефинише на бази реперних вредности променљивог типа.
Оно што се мења за стамбене кредите је што ће се фактички за постојеће дужнике дефинисати административна фиксна стопа од 5 одсто, и то до краја 2026. године.
Уместо да се нагло прилагоде тржишним условима, од тренутних 4,08 одсто дефинисаних мораторијумом, НБС је проценила да је неопходно фазно прилагођавање у функцији очувања животног стандарда.
Шта ако дође до пада каматних стопа на тржишту, значи ли то да је ових 5,44 одсто трајна или привремена калкукација?
Уколико дође до пада каматних стопа на тржишту, што и јесте реалистичан сценарио, смањиваће се и те вредности које су привременог карактера.
Први следећи обрачун видећемо 1. децембра, када НБС објави нове максималне вредности каматних стопа на кредите грађанима.
Идеја државе је да се додатно подстакне тражња за кредитима, с обзиром на то да је у паду протеклих годину и по дана – може ли то да се постигне?
То може имати тзв. сигнализирајући ефекат по којем НБС предочава потенцијалним дужницима на које би то вредности могли да рачунају у предстојећем периоду, приликом свог личног буџетирања и доношења одлуке о задуживању.
Тражња за кредитима је расла, како за готовинским, тако и стамбеним кредитима, с тим што су готовински кредити забележили близу двоцифрене стопа раста, док су стамбени кредити порасли мање од 3 одсто, са споријим растом услед веће неизвесности и високих цена некретнина, имајући у виду њихов дугорочни карактер.
На примеру од 80.000 евра кредита, са периодом отплате од 30 година, објасните колико би била мања рата кредита, према новим прописима. Могу ли дужници коначно да одахну или постоји једно „али“?
Након доношења закона и почетка његове примене, уколико би се грађанин одлучио да узме стамбени кредит по стопи од 5,44 одсто, то би у овом тренутку било ниже за отприлике 1 одсто од преовлађујућих тржишних услова, претпостављајући да би променљива каматна стопа понуђена од стране банке била 3M еурибор + 3 одсто банкарска маржа (3М – тромесечни еурибор у овом тренутку износи 3,40 одсто).
Примењено на наведене елементе, разлика у месечној рати била би 50 евра (500 евра у случају тржишних услова наспрам 450 евра са стопом од 5,44 одсто). Разлике би биле и мање уколико би рочност кредита била краћа, јер би свеукупна камата која се плаћа банци (у оба случаја) била мања.
Мишљења сам да оваква калкулација неће бити пресудан фактор у доношењу одлука о задуживању.
За постојеће дужнике, мислим да је значајан проценат имало веома дуг период „предаха“ када је еурибор био на нули или, чак, и у негативној територији. То је трајало безмало једну деценију и мало је вероватно да ће се такав сценарио поновити.
Да ли предлогом измена закона држава на неки начин покушава да ограничи даље богаћење банака, наговештава ли се затезање политике НБС према комерцијалним банкама?
Нисам у потпуности сигуран да ће то произвести такав ефекат. И када је уведен мораторијум од стране НБС, таква мера је коштала банкарски сектор преко 130 милиона евра, а он је истовремено остварио рекордне профите. У овој години очекујемо ново померање граница профитабилности и то за веома високе стопе раста.
Према полугодишњим билансима, банке су увећале профит у 2024. години за близу 35 одсто у односу на 2023. Овде је много акутнији проблем укупан износ нето прихода које банке остварују по основу накнада и провизија, који су реда величине 30 одсто прихода које остварују од свог основног посла – а то је каматна маржа.
Сведоци смо били наратива свих банкара у ери ниских каматних стопа да је неопходно увести и повећати одређене накнаде како би оствариле колико-толико прихватљиве стопе приноса.
Сада, када смо имали период без преседана у расту каматних стопа, нисмо имали појефтињење накнада; шта више, уведени су и нови облици. Чини ми се да ту недостаје регулаторног и супервизорског приступа од стране НБС.
Референтна каматна стопа смањена је на 5,75 одсто, шта то значи за кориснике кредита?
То значи првенствено појефтињење динарске активе, која ће се рефлектовати на кредите у домаћој валути са променљивом каматном стопом, али ће такође утицати и на „другу страну медаље“ када је реч у очекиваним нивоима камате на штедњу, које су већ у значајнијем паду.
Када говоримо о кредитима, много већи проценат је са девизном клаузулом који су индексирани у еврима, тако да се у том контексту више прати кретање референтне каматне стопе Европске централне банке, као и кретање еурибора на међународном тржишту.
Да ли су камате ниже од инфлације идеалне за дужнике?
Камата, као цена зајмовног капитала, обично је виша од стопе инфлације, јер су управо инфлациона очекивања један од саставних компонената њеног „грађења“.
Инфлација увек погодује дужницима, а „кажњава“ повериоце уколико је дуг фиксног карактера, јер Ви враћате унапред дефинисан износ, чија је куповна моћ еродирала услед инфлације.
Ако је камата по којој сте се Ви узајмили фиксна, а примера ради, Ваше зараде се усаглашавају са кретањем растуће инфлације, онда ћете и последично мањи део дохотка одвајати за отплату кредита, што у том случају може бити позитиван сценарио.
Има ли правог повољног тренутка за узимање кредита, постоји ли добар кредит?
Пословица каже „дуг није добар друг“, али савремени капитализам се заснива на кредитирању и трошењу већег износа него што стварамо као друштво и појединци. Погледајте само износе државних дугова водећих земаља света који премашују 100 одсто свог БДП-а.
Када је реч о грађанима, нема универзалног одговора на то питање јер то зависи од мноштво фактора и сваког појединца (или домаћинства) понаособ.
Ако треба да решите стамбено питање, и ако сте млад брачни пар, свакако је боље упустити се у то пре него касније, наспрам честог сценарија где су породице и више деценија подстанари. Овако добијате „кров над главом“, већу сигурност, али и осећај задовољства чињеницом да сте створили нову, генерацијску вредност, па макар она била и делом из кредита.
„Добар кредит“ је онај кредит чији финансијски (и други) трошак је нижи од користи које произилазе из истог, како год Ви одлучили да мерите те користи.
