Претња да ће Иран покушати да блокира стратешки веома важан Хормушки мореуз поново се појавила усред сукоба који је избио између Ирана и Израела. Током година, Иранци су нагомилали арсенал крстарећих и балистичких ракета, као и „камиказа“ дронова, уз бројне поморске капацитете попут морских мина, који су добро прилагођени задатку затварања уског пловног пута који повезује Персијски залив са Оманским заливом.
Истовремено, постављају се питања у којој мери су израелски напади могли да омету иранску способност да настави са оваквом претњом, или чак – да ли би режим у Техерану уопште желео да предузме тако драстичан корак који би имао глобалне последице.
Есмаил Косари, тренутно посланик у иранском парламенту и председник парламентарног одбора за одбрану и националну безбедност, изјавио је јуче да се затварање Хормушког мореуза сада озбиљно разматра, према наводима државне новинске агенције ИРНА. Косари, иначе, има чин бригадног генерала у моћном иранском Корпусу исламске револуционарне гарде (ИРГЦ).
Засад отворен, али уз судар бродова
„Хормушки мореуз остаје отворен и комерцијални саобраћај се наставља без прекида“, наводи се у обавештењу Заједничког поморског информационог центра канцеларије Уједињеног Краљевства за поморске трговинске операције (UKMTO).
„У тренутку писања овог текста није забележен никакав утицај на бродски саобраћај у региону“, изјавила је јуче компанија Амбри (Ambrey), међународна фирма специјализована за поморску безбедност. Ипак, већ данас су се два танкера сударила у овом подручју, али према досадашњим информацијама, инцидент није повезан са актуелним сукобом, већ је последица проблема у навигацији.
Иран је и раније више пута претио затварањем Хормушког мореуза, који је на најужем делу широк мање од 40 километара. Тај уски пловни пут значи да значајан део спада у иранске територијалне воде, које се на југу такође преклапају са водама Омана. Нормалан бродски саобраћај се одвија кроз два успостављена пловна коридора широка по два километра.
Приближно петина свих светских пошиљки нафте, као и још већи проценат транспорта течног природног гаса, пролази кроз Хормушки мореуз сваке године. То је уједно и једна од најважнијих рута за извоз енергената из земаља Персијског залива. Сваког месеца око 3.000 бродова прође овим путем улазећи и излазећи из залива.
Затварање Хормушког мореуза имало би тренутан и потенцијално драматичан утицај на глобалну цену нафте, што би за последицу могло да изазове озбиљне економске поремећаје широм света. Цене нафте већ су почеле да расту након што је Израел покренуо нову кампању против Ирана, која се сада проширила и на иранску енергетску инфраструктуру.
Иранске морске мине – кључна претња за мореуз
Морске мине традиционално су једна од најнепосреднијих опција које Иран има на располагању за покушај блокаде Хормушког мореуза. Ове мине могу се релативно брзо поставити уз помоћ различитих типова пловила, укључујући и бројну флоту малих брзих јуришних чамаца Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ).
Одвојене јединице иранске морнарице, укључујући и патуљасте подморнице, такође могу одиграти кључну улогу у постављању мина. Поједини комерцијални бродови, посебно они са бродским дизалицама, могли би бити коришћени у исте сврхе, пише The War Zone.
Процес откривања и уклањања морских мина је изузетно захтеван и опасан чак и у повољним условима. Уколико би Иран озбиљно намеравао да затвори мореуз, очекује се да би и друге претње пратиле покушаје чишћења – укључујући директне нападе ИРГЦ-а и морнарице на ратне и комерцијалне бродове.
Иран је већ раније показао и способност и спремност да употребљава тимове у малим чамцима за постављање магнетних мина на трупове цивилних бродова, као и за њихово заплену.
Напади на бродове – Иранова морска снага као фактор нестабилности
Многи ирански ратни бродови, укључујући различите врсте мањих брзих јуришних пловила, наоружани су противбродским крстарећим ракетама. Ту су и површински ратни бродови, полуподморнице и већ помињане патуљасте подморнице, способне да изводе нападе торпедима, противоклопним навођеним ракетама, ненавођеним артиљеријским ракетама и другим средствима.
Иранске поморске снаге активно тренирају и за тактику „ројевања“ — масовне употребе мањих пловила у циљу савладавања противничке одбране.
Последњих година, Иран је распоредио и неколико теретних бродова преуређених у „матичне бродове“ за лансирање крстарећих и балистичких ракета и дронова, укључујући и оно што сам Иран назива „носачем дронова“. Међутим, стварна борбена улога ових платформи у евентуалном сукобу у Хормушком мореузу делује ограничено — посебно у тако малом и надгледаном простору, где су лако уочљиве и доступне метама.
Иран такође константно развија беспосадне површинске бродове и подводна возила способна за „камиказа“ нападе. Рат у Украјини је већ показао колико реална може бити та претња, а Иран и његови савезници, попут Хута у Јемену, већ годинама спадају у пионире те врсте напада, пише амерички портал The War Zone.
Сложени сценарио блокаде мореуза
Противбродске крстареће и балистичке ракете лансиране са обале, као и „камиказа“ дронови, представљају још једну кључну компоненту иранске претње у Хормушком мореузу. Ограничена ширина мореуза значи да велики бродови имају врло мали маневарски простор, што их чини осетљивим на нападе.
Страх да би Иран могао претворити мореуз у „зону суперракетне и беспилотне активности“ представља један од најозбиљнијих сценарија за глобалну трговину.
Израел за сада не гађа директно иранску морнарицу
До сада, израелске снаге нису спроводиле веће нападе на иранска поморска средства. Иако је фокус био на нуклеарним постројењима и балистичким ракетама, сателитски снимак компаније Planet Labs од 12. јуна указује да би Израел могао разматрати и нападе на поморску инфраструктуру ИРГЦ-а у Персијском заливу — иако то за сада није потврђено.
Бродови „Шахид Багери“ (носач дронова) и „Шахид Махдави“ (матични брод) недавно су напустили своју матичну луку Бандар Абас, чиме су постали потенцијално изложенији нападима.
🇮🇷Bandar Abbas🇮🇷
After the initial attack overnight, there has been some movement at the naval baseAt first look both drone motherships (🇮🇷IRGC Shahid Bagheri & 🇮🇷IRIS Shahid Mahdavi) appeared to have left
After taking a closer look, they just moved ~6 km to the west. Both… https://t.co/ufX3LkVKPx pic.twitter.com/QleBGlwFlk
— MT Anderson (@MT_Anderson) June 13, 2025
Иран, с друге стране, поседује развијен систем расејања својих балистичких и крстарећих ракета, што значајно отежава праћење и превентивне нападе. У комбинацији са претњом од морских мина, које је тешко и ризично уклонити, то ствара високо напето оперативно окружење за сваки покушај нормализације пловидбе.
Америчка морнарица и њени савезници развијају систем за уклањање ових претњи, укључујући употребу беспилотних платформи, али уколико би Иран поставио велики број мина, процес њиховог чишћења могао би трајати недељама или чак месецима.
Глобалне последице и кинески интереси
Затварање Хормушког мореуза било би озбиљан ризик за Иран, јер би могао изгубити подршку кључних партнера — пре свега Кине.
„Кина не жели прекид протока нафте из Персијског залива, нити раст цене нафте“, рекла је Елен Валд, председница Transversal Consulting, за CNBC. „Употребиће сав свој економски утицај на Иран како би спречила такав сценарио.“
Приходи од извоза нафте и гаса су од виталног значаја за иранску економију, посебно у контексту текућег сукоба. Поред тога, Иран све више увози хемијске компоненте из Кине које се користе у производњи горива за пројектиле, као и војну опрему из Русије.
„Њихови савезници би претрпели више него њихови непријатељи… Зато је тешко замислити да би то заиста урадили“, изјавио је за CNBC Анас Алхаџи, главни партнер Energy Outlook Advisors. „Не би имало смисла да сами себи пресецају приходе.“
Иран може нанети штету уз минималан покрет
Ипак, Техеран би могао сматрати да му је опстанак угрожен и одлучити се за драстичне мере. Ако би дошла наредба за блокаду, постављање мина и други кораци могли би бити спроведени врло брзо, барем до нивоа који би изазвао значајно ремећење трговине.
Чак и ако мореуз не буде потпуно затворен, ефекти би били осетни. Америчке и савезничке снаге морале би да раде на обнављању поверења у безбедност пролаза, а проналажење мобилних ракетних лансера на обали било би изузетно изазовно.
Све операције би се одвијале у непријатељском ваздушном и поморском окружењу, унутар зоне деловања противбродских ракета која превазилази саме границе мореуза. Подршка у виду електронског ратовања, уништавања противваздушне одбране и прикупљања обавештајних података била би кључна.
То би захтевало велики ангажман снага, ресурса и времена — а економска цена за глобалну трговину била би несагледива.
