Рупа до рупе. Козја стаза. Асфалт реткост. Тамо и где га има, оронуо је и испуцао. На неким правцима остали су само обриси да је некада постојао. Тако се у најкраћем може описати стање путне инфраструктуре на подручју српских повратничких општина у Кантону десет у ФБиХ, односно у Дрвару, Гламочу и Босанском Грахову.
Виши нивои власти у земљи их саботирају. Не издвајају новац за решавање проблема путне инфраструктуре, осим у оним хитним случајевима, када нема куда даље, када су приморани.
Челници локалних заједница, наводе да њихов буџет није довољан да улажу у побољшање путева која воде до околних села. Али су и сви редом сагласни да ће, ако се настави досадашњи темпо улагања у путеве на подручју Дрвара, Грахова и Гламоча бити потребан чак један век да они не изгледају онако како би требало.
Катастрофа
Начелница Дрвара Душица Рунић наводи да се стање у вези са путном инфраструктуром на подручју те општине тренутно може оцијенити као незадовољавајуће.
– Најкраће речено, путеви на локалном нивоу су у катастрофалном стању. Током прошле године три пута смо се сусретали са елементарном непогодом и тада је дошло до великог одрона већине макадамских путева – казала је “Гласу Српске” Рунићева.
Подсјећа и да је општина Дрвар надлежна за одржавање локалних макадамских путева, али и да из скромног буџета те локалне заједнице, а који је социјалног карактера, немају довољно новца за улагање у путну инфраструктуру.
– Један дио средстава смо ове године успјели обезбиједити из Цивилне заштите за путну инфраструктуру. И то само због чињенице да је процијењена штета на путевима у новембру прошле године, а након друге елементарне непогоде, била већа од 220.000 марака. Дакле, само захваљујући томе успјели смо добити дио средстава да санирамо штету од кантоналне и федералне Цивилне заштите – казала је Рунићева.
Издвојени новац од кантоналног и федералног нивоа, наводи она, је само мали дио новца.
– Због лошег буџета општине ми не можемо да издвајамо средства ни изблиза онолико колико би требало – казала је Рунићева.
Хитни случајеви
Проблем лоше путне инфраструктуре у овој локалној заједници посебно је изражен у случајевима када је некоме од тамошњег становништва потребна хитна медицинска помоћ.
– Зими чистимо путеве и увијек смо у контакту са медицинским особљем Дома здравља. У љетном периоду до људи којима је потребна хитна медицинска помоћ долазимо теренским возилом или онима прилагођенима за лоше стање на путевима – навела је Рунићева.
Она се осврнула и на понашање највиших нивоа власти у земљи који најкраће речено саботирају српске повратничке општине и не улажу у путну инфраструктуру.
– Прошле године нити један пројекат ове општине није прошао на јавном позиву Министарства за људска права и избјеглице БиХ. Ове године је био нови позив, нови конкурс. Пријавили смо се и чекамо резултате. Код свих институција кандидујемо максималан број пројеката. Они се углавном односе на изградњу и реконструкцију постојеће инфраструктуре – казала је Рунићева.
Прва жена општине Дрвар са разочарањем наводи да ће, ако се овим темпом настави улагање у путну инфраструктуру у ову повратничку општину у ФБиХ бити потребно пола па чак и читав вијек да се она поправи.
– Све је дотрајало. Ти путеви су рађени половином прошлог вијека и ми тренутно немамо могућност да улажемо у изградњу нових, осим у оним ријетким ситуацијама када нам се одобри новац да се реализује неки пројекат – закључила је Рунићева.
Обрасли шибљем
Ништа боља ситуација није ни у Босанском Грахову. Локални путеви су обрасли шибљем и грањем, а из буџета те локалне заједнице нема новца за санацију.
– Општина Босанско Грахово има 163 километра локалних путева. Сада можете замислити колико је то велики број. Сва одржавања падају на терет ове мале локалне заједнице. На све могуће начине рјешавамо оно што можемо. Од виших нивоа власти добијамо нешто новца за ове регионалне путеве, добијемо неку сићу и за тај локални ниво, а то су мали и незнатни износи – казао је “Гласу” начелник Босанског Грахова Урош Ђуран.
Нема непроходних путева, али су они обрасли шумом, надвиле су се гране над њима.
– То би требало сјећи, али ми немамо машина за те намјене. Углавном је ријеч о макадамским путевима. Они ријетки су пресвучени асфалтом, а који је на скоро свим путевима оронуо и испуцао. Дио тих путева асфалтиран је прије протеклог рата, а мали дио само након тога – навео је Ђуран.
Истог става је као и начелница Дрвара, да би више бриге о путној инфраструктури на локалу у српским повратничким општинама требало да поведу виши нивои власти у земљи.
– Министарство за људска права и избјеглице незнатан дио новца улаже у нашу општину. Недавно су били расписали конкурс за обнову кућа. Нашој општини су додијелили свега 5.000 марака. На крају су нама дали да спроведемо ту процедуру. То сам одбио јер не можемо ми расписати конкурс да се не јави бар 100 људи. То најбоље одсликава стварно стање колико виши нивои власти воде рачуна о улагању у повратничке општине – поручио је Ђуран и додао да би без имало сумње требало више улагати у ове локалне заједнице ако желимо да људи тамо опстају, а не да нестају.
И регионални пут макадамски
Нешто боља ситуација је по свему судећи у Гламочу, гдје наводе да се боре сваке године да издвоје нешто новца за асфалтирање путева који воде ка околним селима.
– Нешто новца добијемо и са нивоа Кантона и ФБиХ. Тако да сваке године асфалтирамо по неколико километара. Има још пуно макадамских путева у Гламочу које морамо стално реконструисати и обнављати. Макадам као макадам. И када га обновимо за годину дана опет пропадне – рекао је “Гласу Српске” начелник Гламоча Небојша Радивојша.
За очекивати је, наводи он, да у скорије вријеме неће ни изблиза сви локални путеви бити пресвучени асфалтом.
– Буџет општине је мали, али сваке године урадимо понешто. Добијено је нешто новца за ове намјене и од Секретаријата за избјегла и расељена лица Владе РС. Али то је све недовољно да би се у скорије вријеме могли похвалити да имамо асфалтиране путеве – поручио је Радивојша.
Горући проблем, наглашава он, јесте регионални пут од Гламоча до Дрвара. Он је у дужини од 15 до 17 километара и даље макадам.
– Значи двије општине повезане су регионалним путем који и даље није у потпуности асфалтиран. Надамо се да ће и то бити ускоро ријешено – поручио је Радивојша.
„Глас Српске“ је покушао добити одговор и од ресорног министра за људска права и избјеглице БиХ Селвида Хуртића зашто саботирају издвајања за путну инфраструктуру у српским повратничким општинама у Кантону десет, али он није одговарао на позиве.
Постоји нада
Делегат из реда Срба у Дому народа Парламента ФБиХ Горан Броћета рекао је да је у путну инфраструктуру протеклих деценија у Босанском Грахову, Гламочу и Дрвару веома мало уложено новца од стране виших институција у ФБиХ.
– Реализовани су углавном они пројекти који су дијелом суфинансирале и српске повратничке општине. Међутим, посљедњих неколико мјесеци и уласком СНСД-а у кантоналну Владу наишли смо на пружену руку и на компромис те на здрав политички дијалог од стране хрватских представника о питању много ствари. Један од примјера јесте и увођење српског језика и националне групе предмета – казао је “Гласу Српске” Броћета.
Додао је да су у више наврата до сада апеловали да се више средстава усмјери у општине у које се Срби враћају.
Имају обећања да ће дио пута од Дрвара према Гламочу бити саниран, а који је у веома лошем стању са десне стране када се иде из правца Дрвара ка Гламочу.
– Покушавамо и да као горућу тему наметнемо то што скоро читав вијек једино општине Дрвар и Гламоч нису спојене асфалтним путем. Тако да се надамо да ћемо натјерати владе Кантона десет и ФБиХ да усмјере дио новца за асфалтирање од 15 до 20 километара тог пута – навео је Броћета. Додао је да су претходних дана разговарали са премијером ФБиХ Нермином Никшићем. Он им је савјетовао да конкретизују приједлоге о питању српских повратничких општина, а које ће они на крају анализирати и покушати реализовати.
