Србији већ сада фале радници. Процене су да ће јој у наредној деценији недостајати између 80.000 и 100.000 запослених. Стручњаци оцењују да ће нам требати све више радника. И то хитно, будући да се у наредне две године очекује „процват“ послова због припрема за ЕКСПО 2027. Најранијивији су сектори образовања и здравства.
Стратегија о економским миграцијама наводи да се Србија у бројним секторима суочава са недостатком квалификоване радне снаге. Пре свега у области инжењерства, информатичких технологија и здравствене заштите.
Како се наводи у анализи мобилности радне снаге коју је урадио Институт за развој и иновације, „управо због ове чињенице бројне процедуре у вези са радним дозволама су у претходним годинама поједностављене, са циљем привлачења већег броја страних радника“.
Током прошле године у Србији је боравишну дозволу добило укупно 81.710 странаца. Највећи број њих, чак 56 одсто овде је било ради запошљавања.
Директор Института за развој и иновације Ненад Јовановић за Нову економију објашњава како „у случају када ми немамо довољно радника, а не долазе нам ни радници из региона, поставља се питање ко ће попунити места на тржишту рада“.
„Сада имамо ситуацију да управо та ‘празна’ радна места попуњавају пре свега они који долазе ‘на велике инфраструктурне пројекте’ – Руси, Кинези, Турци и Индијци“, истиче Јовановић.
Он, међутим, додаје и то да страни радници неће моћи да покрију радна места у образовању и здравству.
Образовање и здравство су најбитнији за благостање становништва. А „решење се не назире“.
Јовановић сматра да је потребно више уложити у те секторе – „подићи плате и обезбедити бољу организацију – међутим, поставља се питање одакле наћи новац када га остатак привреде не ствара“.
Који страни радници „желе“ у Србију? Шта је са регионом?
У 2023. години Национална служба за запошљавање издала је укупно 52.178 дозвола за рад.
Од 2019. године до 2023. године издато је преко 137 хиљада дозвола за рад, а стопа раста издавања дозвола у последњим годинама је преко 50 одсто.
Највећи број странаца долази из Русије – 39 одсто и Кине – 20 одсто, а из Турске и Индије је приближно десет одсто – којима се управо издаје и највише дозвола за рад.
Са друге стране, свега два процента дозвола за рад издато је држављанима земаља Западног Балкана. То јасно указује на ниску радну мобилност на Балкану.
„Ова анализа је требала да пружи одговор на питање да ли се људи на Западном Балкану крећу – на шта смо добили јасно – не“, каже Јовановић. Објашњава како је „енормно мали број људи који иду да раде из једне у другу државу на западном Балкану“.
Од укупног броја издатих јединствених дозвола свега 243 је издато држављанима западног Балкана. Додатних 174 затражило одобрење за слободан приступ тржишту рада на основу Отвореног Балкана.
Србија посљедна дестинација за образовање радне снаге?
У последњим годинама примећен је тренд раста дозвола издатих по основу школовања. У просеку за око 20 одсто годишње.
Током 2023. године издато је укупно 3.193 дозволе за привремени боравак по основу школовања, што је готово 50 одсто више у односу на 2022. годину.
Србија није превише „популарна“ дестинација за студирање држављанима суседних држава. При томе „највеће интересовање“ показују Црногорци, којима је у 2023. години издато 96 дозвола.
„Посматрајући нешто дужи рок, а имајући у виду да студије трају три или четири године, види се да је у периоду од 2016. до 2021. године укупан број страних студената био 68.099 од чега највећи део долази из Босне и Херцеговине (54 одсто – 36.983), а затим из Црне Горе (25 одсто – 17.320)“, наводи се у Анализи мобилности рада на Западном Балкану.
Шта Србија ради на пољу тржишта радне снаге?
Србија је на 31. месту у свету по нивоу емиграције, а садашње процене су да се годишње из Србије одлази између 15.000 и 60.000 становника – при чему они у просеку остају преко 12 година.
Србија је од 2021. године почела стратешки да се бави економским миграцијама усвајањем Стратегије о економским миграцијама 2021–2027.
Као општи циљ Стратегија поставља стварање привредног и друштвеног амбијента за успоравање одласка радно способног становништва, али и јачање веза са дијаспором, подстицање повратних и циркуларних миграција и привлачење странаца различитих образовних профила.
