Најновији подаци Републичког завода за статистику о спољнотрговинској размени Србије са светом откривају изненађујући образац трансформације српских трговинских токова. Извоз у Немачку забележио је, почетком ове године, пад од чак 17,3 одсто. Истовремено извоз у Турску је скочио за невероватних 90,7 одсто. Најфасцинантнији податак је, ипак, драматичан раст увоза из Кине, који бележи повећање од 39,9 одсто, што је ову азијску економску силу позиционирало као водећег увозног партнера Србије, први пут претекавши Немачку.
Овакви значајно промењени токови српске спољнотрговинске размене дешавају се у тренутку када је амерички председник Доналд Трамп нацртао мапу са тарифама у ружичњаку Беле куће. Та ружичаста стварност света је измењена јер се из доба релативно слободне глобалне трговине кренуло у еру економског национализма.
И док нова стварност ремети све досадашње постулате, у којима се већ рачунају потенцијални губици великих економија, попут Европске уније и Кине, мале земље као што је Србија суочавају се са изазовом навигације кроз узбуркане воде глобалног тржишта. У таквим измењеним околностима јасно је да српска привреда не може бити окарактерисана као добитничка, али, ако се добро позиционира, не би требало да буде ни губитничка, пише НИН.
Србија између ЕУ и Кине – шанса у времену турбуленција
Стручњаци сматрају да из тих узбурканих вода, из вртлога сукобљених блокова, Србија паметном стратегијом, али и постојећим трговинским споразумима са ЕУ и Кином не би требало да изађе као губитник. Ово тим пре што постоје назнаке да ће се, ако Трампова администрација ипак активира царинске тарифе након њиховог увођења па одлагања примене на 90 дана, отворити врата за ново геополитичко партнерство, и то између ЕУ и Кине.
Ова два велика економска ривала, сада у невољи, покушавају да нађу заједнички интерес пред америчким протекционизмом и ублаже штету насталу мерама Вашингтона. На то упућује и недавни телефонски разговор председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и кинеског премијера Ли Ћијанга, који је деловао као почетак потенцијалног стратешког партнерства које би могло значајно умањити традиционалну трговинску зависност Европе од америчког тржишта.
То партнерство условљено је најавом увођења „Трампових реципрочних тарифа“, односно универзалне таксе од 10 одсто на увоз из практично свих земаља света, уз додатне стопе за земље које имају највећи трговински суфицит према САД. Тако се ЕУ суочава са тарифама од 20%, додатно појачаним специфичним мерама од 25% за кључне секторе попут аутомобилске индустрије, челика и алуминијума, док су кинески производи са тарифама од 145% и осветничком најавом од невероватних 245 одсто апсолутни рекордери.
Ова неочекивана дипломатска офанзива отвара занимљив простор за Србију. Са потписаним Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ и Споразумом о слободној трговини са Кином, наша држава се налази у положају који омогућава приступ на оба тржишта. Стручњаци сматрају да у овом турбулентном глобалном окружењу Србија због тога може да максимизира своје шансе и истовремено минимизира ризике.
Трговинска двострукост као одговор на негативне ефекте
Гордана Булатовић, доктор економских наука, за НИН каже да би ова „трговинска двострукост“ могла Србији да ублажи негативне ефекте глобалног трговинског цунамија.
„За то су потребни и одређени услови, а један од њих је и дефинисање секторске специјализације, јер мала отворена економија не може бити конкурентна у свим областима. Зато је потребан фокус на оне секторе где се пресецају европска и кинеска потражња. То може бити хемијска индустрија, која је већ забележила раст извоза од 16,3% почетком 2025. Потенцијал постоји и код енергетске ефикасности, одређених сегмената прехрамбене индустрије и специјализованих делова машинске индустрије, који такође показују отпорност на трговинске поремећаје.
Поред тога, са америчким тарифама од 145% или пак и већим, на кинеску робу, кинески извозници активно траже алтернативне производне локације. Србија, са својом географском близином ЕУ, постојећом индустријском базом и приступом европском тржишту, могла би постати атрактивна дестинација за релокацију њихових одређених производних капацитета“, наводи Булатовићева.
Додаје да у таквој ситуацији и регионална економска интеграција добија на стратешком значају.
„Продубљивање веза са земљама региона ствара шири економски простор са већом отпорношћу на екстерне шокове. Западни Балкан је једини регион Европе где Србија остварује трговински суфицит, што указује на комплементарност производних структура. И оно што је важно у овом глобалном вртлогу, то је да инфраструктурна повезаност постаје критичан фактор у свету где логистичка ефикасност одређује конкурентност. Модернизација железничке мреже, проширење лучких капацитета на Дунаву и дигитализација трговинских процедура могу значајно унапредити позицију Србије као регионалног трговинског чворишта“, каже Булатовићева за НИН.
Трампова политика и могућа „нова Јалта“
Радојка Николић, главна и одговорна уредница „Бизнис магазина”, за НИН каже да нашу позицију у светлу Трампових тарифа треба посматрати и са политичких и економских интереса у овом делу света.
„У политичком делу он и његова администрација се не одричу Бондстила, војне базе на Косову. Што се пак тиче економских интереса у Србији, ту издвајам енергетски споразум са Вашингтоном, који нема нико у овом делу Европе, а који је широм отворио Американцима врата за велике инвестиције. Тај економски део везујем и за урбанистичке планове породице Трамп везане за Београд, односно изградњу хотела, коме би за неколико месеци требало да се ударе темељи. Све то и још неке друге околности указују да те тарифе које је одредио за Србију неће заживети, јер оне нису урађене на егзактан начин и са прецизним подацима већ су били оглед или експеримент, и то за цео свет, како би се видело реаговање различитих земаља“, наводи Николићева за НИН.
Она додаје да је то само увод у нову политичку поделу света и да ће се мешање карата наставити.
„Трампове мере, бар по оном што је до сада видљиво, чини се да нас воде у неке нове, измењене околности, које неће бити засноване на математичким прорачунима, већ на сфери личних, односно америчких интереса. То нас после 80 година води ка новој Јалти, која ће прерасподелити светске интересе, сада економске, а касније и политичке. То кажем јер, и поред најављених тарифа, Трампа интересују пре свега одређене зоне попут Гренланда и Канаде. Што се тиче Европе, видећемо за који ће део бити заинтересована Америка, а за који Русија. У контексту те нове поделе важна су и дешавања у Украјини и нове прерасподеле на економској карти света“, објашњава за НИН главна и одговорна уредница „Бизнис магазина”.
Да има назнака да до „нове Јалте“ може да дође писао је и амерички портал „Њузвик“, који је објавио и мапу на којој је приказано како би лидери Русије, САД и Кине могли да поделе свет на сфере утицаја. Портал је повукао паралелу између процеса усмереног на решавање сукоба у Украјини и сусрета лидера СССР-а, Сједињених Америчких Држава и Велике Британије на конференцији у Јалти 1945. године, која је, како пишу аутори чланка, „претходила подели Европе“.
Која ће земља или који град бити „нова Јалта”, за сада је неизвесно.
Чије царине би више погодиле Србију?
Оно што је извесно то је да Сједињене Државе вешто користе то што су самодовољне када је реч о сировинама и могућој производњи и сходно томе могу да спроводе изолационистичку политику. Тако бар тврди за НИН професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, који сматра да би Србију више погодиле високе царине Европске уније, па и Кине, него Сједињених Држава.
„Трамп увођењем царина покушава да обезбеди уступке земаља које ће са њима бити суочене. Треба да се каже да ће царине погодити и фирме из Србије које извозе на америчко тржиште. Међутим, српска привреда ће трпети и на тај начин што ће се смањити пословне активности фирми произвођача компоненти за компаније из Европске уније које су са својим производима у великој мери присутне на америчком тржишту. Увођењем царина оне неће више бити конкурентне у односу на америчке произвођаче, па ће и мање производити, што аутоматски значи и мањак посла и зараде за компоненташке фирме у нашој земљи. Генерално, овакав царински рат негативно утиче на цео свет, иако су до сада царине САД ефективно уведене само према Кини“, истиче Савић.
Стратешка економска дипломатија као одговор на изазове
Све у свему, за сада је неизвесно шта ће се дешавати када истекне „примирје“ од 90 дана, односно ко ће бити добитник, а ко губитник у овом економском рату. Оно што је извесно то је да софистицирана економска дипломатија постаје неопходна компонента светске, па и српске стратегије. Балансирање између различитих центара економске моћи захтева пажљиво слање порука и могућих активности.
Мале земље које су успешно навигирале кроз периоде геополитичке реконфигурације, попут Сингапура, Финске или Швајцарске, нису то чиниле кроз просту пасивну неутралност, већ кроз активно позиционирање као функционални мостови између сукобљених блокова. Додатно, мењање извозних тржишта постаје стратегија управљања ризиком. Иако је фокус Србије на Европску унију и Кину природан у актуелним околностима, не треба занемарити потенцијал других тржишта. Развој односа са Средњим истоком, Африком и другим деловима Азије захтева дугорочну перспективу, али може створити значајну економску вредност у будућности.
Та будућност је за сада недефинисана, а стратегија евентуалног економског партнерства ЕУ и Кине Србију не би требало да затекне неспремну. Зато би економска дипломатија морала да буде значајна карика и нове владе и њена стратегија, јер период који је пред нама носи значајне изазове, али и потенцијалне прилике за стратешко репозиционирање.
Уместо пасивног прилагођавања екстерним шоковима, потребан је приступ који препознаје јединствене предности које произилазе из специфичне позиције земље. Јер стари трговци кажу – богатство не настаје у стабилним временима, већ у тренуцима промене, када се права вредност тек дефинише. За Србију, овај тренутак, ако га добро искористи, могао би да буде прекретница која је не би сврстала у категорију губитника због Трампових тарифа, већ први корак ка одређивању економске позиције за будућност. Посебно ако дође до нове Јалте.
Споразуми отварају нове могућности
Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије, за НИН каже да уколико тарифе Трампове администрације ступе на снагу, погодиће све, па и Србију, али да бројни споразуми које имамо са другим државама отварају и нове могућности.
„Србија је једна од земаља које воде отворену спољнотрговинску политику и има велики број потписаних споразума о слободној трговини. То нас ставља у позицију која омогућава диверзификацију у условима значајних поремећаја међународне трговине. Један од наших адута јесте и извоз хране која није генетички модификована. Међутим, треба узети у обзир и да још нисмо постали члан Светске трговинске организације, што нам ускраћује и одређене механизме заштите у случају поремећаја на тржишту изазваних одређеним дисторзијама трговине, као и борби против тзв. дампинга цена. Ми смо, нажалост, све чешће сведоци геополитичког утицаја на трговинску и инвестициону политику одређених земаља. Стога треба бити опрезан са прављењем дугорочних аранжмана са земљама које могу подлећи и политикама међународних санкција“, каже Весовић и додаје:
„Пример наметања нових и изненадних царина од стране САД то потврђује. У ишчекивању расплета ове ситуације, свесни смо да је посреди пре свега трговински рат САД и Кине. Као једина земља у Европи, уз Грузију и Швајцарску, са Споразумом о слободној трговини са Кином имамо значајну шансу за позиционирање Србије као једног од главних инвестиционих и трговинских партнера, уз услов да на све то наш најзначајнији трговински партнер, Европска унија, гледа позитивно. Имамо и Споразум о слободној трговини са Египтом који представља најбољи улазак на тржиште Африке, док слободна трговина са УАЕ отвара тржиште Блиског истока. Још су у току преговори о споразуму о трговини са Јужном Корејом. Све ово указује да се пред Србијом отварају бројне нове могућности, али треба узети у обзир да чак и уз трговину под овако повољним режимом, остају бројна техничка ограничења, такозване нецаринске баријере, као и питање количина и континуитета када је у питању роба намењена извозу.
