Проблем се јавља током физичке активности, најчешће приликом ходања, што је сигнал да мишићи не добијају довољно кисеоника због смањеног протока крви у артеријама ногу. Клаудикације су специфични болови у ногама који се јављају током физичке активности, најчешће приликом ходања. Ове тегобе су симптом периферне артеријске болести доњих екстремитета и представљају упозорење пред теже стадијуме болести. То је заправо сигнал да мишићи не добијају довољно кисеоника због смањеног протока крви у артеријама ногу.
Како истиче др Михаило Нешковић из Клинике за васкуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, најчешћи узрок клаудикације је атеросклероза, то јест сужење или зачепљење артерија због накупљања масних наслага на њиховим зидовима. Ово стање ограничава доток крви у мишиће током напора. Проблем се може јавити и због других стања, попут упале крвних судова или повреда, али је атеросклероза далеко најзаступљенија. ‒ Пацијенти најчешће описују бол, грчеве, тежину или умор у мишићима ногу, обично у листовима, бутинама или задњици. Симптоми се јављају након одређене дистанце ходања и нестају после краћег одмора. Пратећи знаци болести могу бити губитак маљавости, промене боје и текстуре коже на потколеницама и стопалима, а често су одсутни пулсеви на типичним местима. Лекару се треба јавити чим се примете описане тегобе при ходању, а на основу клиничког прегледа пацијенти ће бити упућени специјалисти васкуларне хирургије уколико је потребно. Правовремена интервенција спречава развој нових симптома у виду болова у миру и рана на ногама. Болови у коштано-зглобном систему нису типични за болест артерија, па је неопходно потражити помоћ лекара других специјалности – истиче др Нешковић.
Постављање дијагнозе почиње разговором са пацијентом и физичким прегледом, где се проверавају пулсеви и ноге пацијента. На основу тога се одређују даљи дијагностички поступци. Најпрецизнији патоморфолошки приказ болести артерија доњих екстремитета добија се компјутеризованом томографском ангиографијом, на основу чега се прави план лечења.
‒ Лечење зависи од тежине симптома, старости пацијента и придружених болести. У блажим случајевима препоручује се промена животних навика – редовно ходање, престанак пушења и контролу холестерола и притиска. Лекови попут статина или антиагрегационих средстава помажу циркулацији. У тежим случајевима раде се инвазивне процедуре попут балон-ангиопластике, постављања стента или бај-пас операције за обнављање протока крви. Неадекватно лечење може довести до прогресије болести у виду угрожавајуће исхемије, где бол постаје сталан, а ткиво ноге почиње да одумире. То може довести до гангрене, када је једини преостали вид лечења ампутација ноге ради спасавања живота пацијента. Такође, периферна артеријска болест често указује на проблеме са крвним судовима у целом телу, повећавајући ризик од срчаног или можданог удара – наводи др Нешковић. Фактори ризика за појаву овог проблема укључују пушење цигарета, висок крвни притисак, повишен холестерол, дијабетес, гојазност и породичну историју болести крвних судова. Превенција подразумева здраву исхрану богату влакнима и сиромашну мастима, редовну физичку активност, избегавање цигарета и редовне контроле код лекара, посебно ако већ постоје хроничне болести.
