Једни су то прижељкивали, други су се бојали: Европска централна банка снизила је оријентационе каматне стопе. Шта то значи за штедише, оне који граде кућу, туристе? Шта то значи за конјунктуру?
Европска централна банка (ЕЦБ) смањила је главну, дисконтну каматну стопу са 4,5 на 4,25 одсто. За штедише и оне који имају кредите и раније се много тога променило, иако су камате на кредите спорије смањиване него оне на уштеђевине. Најбрже су се прилагодиле камате на штедњу по виђењу и орочену штедњу.
Портал за поређење цена Веривокс утврдио је да су просечне камате за штедњу по виђењу у мају други месец за редом пале на 1,72 одсто. Штедише морају да очекују да ће камате на штедњу по виђењу још јаче да падају него до сада, сматра директор Веривоџа Оливер Мајер.
Слично ствари види и Макс Хербст из консултантске фирме ФМХ. Бројне банке су нарасле камате пренеле на своје клијенте. „Само код ретких банака с најбољим каматама постоји повод за преношење смањења камата“, каже Хербст. „Али, то ће искористити и бројне друге банке како би своју понуду за штедне улоге даље смањиле.“
Орочена штедња мање привлачна
Онај ко жели да новац уложи на дуже време, још и пре овог смањења није код бројних банака добијао тако високе камате као пре само неколико месеци. Док су у децембру прошле године штедње орочене на годину дана доносиле просечно камату од 3,34 одсто, сада је то само 2,98 процената, наводи Веровоџ.
Иако се инфлација смањила, од тога мало остаје у реалној куповној моћи. Банке су већ раније урачунале смањење камата.
И код кредита стручњаци рачунају са смањењем камата. Хербст очекује да ће се то догодити током идућих седмица. „Ако се смање камате на штедњу смањују се и камате на потрошачке кредите, ако банке раде фер. Јер, јефтиније постаје и набављање новца за финансирање.“
ФМХ наводи да су услови за потрошачке кредите с роком отплате од 36 месеци већ сада у опадању, али су отприлике на нивоу прошлог месеца с каматом од 7,49 одсто.
И даље тешка ситуација у грађевинарству
Камате за стамбене кредите су протеклих недеља опет порасле, без обзира на то што се очекивало смањење основних камата ЕЦБ. У јуну је просечна каматна стопа за кредите с роком отплате на десет година износила 3,72 одсто, наводи онлајн-платформа Статиста. Почетком године, камате су износиле само 3,42 процента. „Онај ко жели да зна како ће се развијати камате за стамбене кредите, не би требало да посматра оријентационе камате ЕЦБ, него стопу инфлације“, објашњава финансијски консултант Хербст.
А инфлација у еврозони опет се повећала на 2,6 одсто. Последица је да инвеститори захтевају више новца ако би требало да купују у Европи меродавне савезне обвезнице.
Грађевинска индустрија коју мучи криза не очекује побољшање ситуације због смањења камата. Истина, с једне стране стамбени кредити постају јефтинији, али скупоћа је и даље велика (у мају је инфлација у Немачкој износила 2,4 одсто). Дакле цене грађевинског материјала које су веома порасле – и остају високе. Грађевинска предузећа жале се на недостатак нових пословних налога и сторнирање већ планираних пројеката. Током 2022. и 2023. у Немачкој је изграђено само по око 295.000 нових станова – а владајућа коалиција планирала је изградњу 400.000 станова сваке године. Такав развој начелно важи за комплетну индустрију. Али, дугорочно би ниске камате на кредите могле привреди да помогну да се опорави.
Снажан раст на берзама
Берзе су већ раније веома профитирале од очекиваног смањења каматних стопа. Немачки берзански индекс ДАX од почетка године је порастао за готово 12 процената. Ниске камате су по правилу добре за курсеве деоница – с једне стране, јер то смањује кредитне трошкове фирми, а то повећава њихову профитабилност, а с друге , јер обвезнице или орочена штедња постају мање привлачни зато што доносе мањи приход – па деонице зато постају привлачније.
Али, финансијски стручњаци сматрају да је потенцијал раста курсева ограничен. „Берзе су још пре више месеци урачунале први корак смањења камата у јуну“, подсећа Томас Алтман из инвестиционе фирме QЦ Партнерс.
Министри финансија земаља еврозоне надају се растерећењу, јер је након смањења камата лакше финансирати задужење. Зато су пре свега јужноевропске земље и захтевале такав корак, док се немачка Бундесбанка томе противила. У Грчкој је задужење државног буџета крајем 2023. износило 162 одсто БДП, а у Италији 137 процената БДП. У Немачкој је задужење износило готово 64 одсто, што значи да је било испод просека ЕУ који је на нивоу од 82 одсто.
Немачки савезни министар финансија Кристијан Линднер одмах се успротивио захтевима за лабавијом финансијском политиком. Она би, сматра, деловала против смањења камата и отежавала борбу против инфлације.
Важна су очекивања
Колико ће нешто лабавија финансијска политика у будућности утицати на каматно тржиште, то битно зависи од даљег развоја. Првобитно је финансијска бранша рачунала са шест до седам корака смањења камата, а у међувремену је, с обзиром на потезе ЕЦБ, много уздржанија – нарочито зато што је у последње време инфлација у еврозони опет лагано порасла.
Главни економиста Комерцбанке Јерг Кремер чак сматра да је потез ЕЦБ грешка и указује на високе цене. „Без цена енергије и хране, које су подложне осцилацијама, потрошачке цене су од почетка године опет јаче порасле“, указује Крäмер. Пројектовано на целу годину, инфлација би износила 3,5 одсто, што је знатно више од зацртаног циља Европске централне банке, упозорава Кремер.
И поновно јачање европске привреде могло би да поремети планове ЕЦБ у вези с каматама. Ако се ствари буду добро развијале, смањује се опасност да високе камате угуше конјунктуру. Само би финансијски сектор могао да профитира од смањења камата, иако уздржано.
„Само дуги циклус лабављења током идућих 18 месеци може да допринесе опоравку давања кредита и да подигне зараде банака од кредита“, каже Филипо Алоати из фирме Инвестментманагер Федератед Хермес. Али, онда би најважнија оријентациона камата ЕЦБ износила између 3,25 и 3,5 одсто, што тренутно готово нико не сматра могућим.
