Све чешће је тема у јавности синдром дигиталног ока, стању које обухвата сувоћу, замор и замућење вида, а узроковано је дуготрајним излагањем екранима. Међутим, мање позната чињеница јесте да плаво светло које емитују уређаји не утиче само на очи, већ и на хемију мозга.
Плаво светло и ритам спавања
Плаво светло директно утиче на производњу хормона мелатонина, који регулише циклус спавања и будности. Када се мозак излаже вештачком плавом светлу у вечерњим сатима, лучење мелатонина се потискује, што доводи до проблема са успављивањем, краћег и лошијег сна. Недостатак квалитетног сна даље ремети памћење, концентрацију и расположење.
Хемијски сигнали у мозгу
Осим мелатонина, плаво светло утиче и на серотонин и допамин – неуротрансмитере задужене за осећај задовољства, мотивацију и стабилност расположења. Хронична изложеност екранима у касним сатима може нарушити равнотежу ових хемикалија, повећавајући ризик од анксиозности и депресивних симптома.
Утицај на когнитивне функције
Људи који много времена проводе пред екраном чешће пријављују „маглу у глави“, отежано фокусирање и слабије памћење. Научници повезују ово са поремећеним можданим сигналима и смањеним капацитетом за дубоку концентрацију, јер плаво светло одржава мозак у „будном моду“, чак и када би требало да се одмара.
Како ублажити последице
- Примењивати правило 20-20-20 (на сваких 20 минута гледати 20 секунди у нешто удаљено 20 стопа).
- Користити наочаре са филтером за плаво светло или софтверске филтере на уређајима.
- Смањити коришћење екрана барем сат времена пре спавања.
- Јачати хигијену сна – спавати у мрачној и мирној просторији.
Закључак
Синдром дигиталног ока није само проблем вида – он мења начин на који наш мозак функционише.
Плаво светло ремети унутрашњи сат и хемијску равнотежу неуротрансмитера, утичући на сан, расположење и когнитивне способности.
Зато је свестан однос према технологији кључан – не да бисмо је избегавали, већ да бисмо је користили на начин који чува и наше очи и наш мозак.
