Наталија рамонда (Ramonda nathaliae) је једна од најзанимљивијих и најређих биљака у Србији. Она је ендемска врста, што значи да расте само на ограниченом подручју, у овом случају у јужној и југоисточној Србији и северној Македонији. Она је такође и реликтна врста, што значи да је преживела од давних времена када је клима била другачија. Наталијина рамонда припада фамилији Gesneriaceae, која углавном обухвата биљне врсте распрострањене у тропским и субтропским областима. Зато је чудо како ова биљка опстаје у суровим условима нашег поднебља.
Наталијина рамонда је висока до 10 центимтара. Тамнозелени и елиптични листови образују розету која лежи на каменитој подлози. На врху стабљике налази се по неколико љубичастих цветова. Цвета у периоду од априла до јуна. Током сушних периода биљка је сасушена, смежурана и браонкасте боје. Али, то не значи да је мртва. Она има способност да се врати у живот када добије воду. Ово се зове поикилохидричност, и то је карактеристика коју дели са само неколико других биљака на свету.
Рамонде су реликти терцијера, времена када је клима у Европи била топлија и влажнија. За време леденог доба оне су нашле скровиште у клисурама и кањонима где их данас најчешће и налазимо. Ове биљке, „живи фосили”, неповољне утицаје спољашње средине у великој мери преживљавају
Срби и рамонда
Наиме, када наступе неповољни услови на станишту, као што су недостатак влаге, ниске или високе температуре, долази до успоравања физиолошке активности и биљка улази у тзв. анабиозу, физиолошко стање у коме се њихов метаболизам успорава, а надземни органи дехидрирају. Након што се повољни влажни услови поново успоставе, биљка се постепено опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава. Веза са одличјем из Првог светског рата сасвим је јасна – немерљиво страдање током повлачења кроз Албанију и бројне војне победе које су обележиле домаћу историју.
Наталијина рамонда је заштићена културна баштина и је изабрана за национални цвет Србије. Она симболизује опстанак, обнову и патриотизам. Она је део наше природне и културне баштине. Симбол сећања на Велики рат је диван спој: Боја албанске споменице и цвет који расте на планинама које су обележиле кључне борбе. Главна особина је да може скоро да се сасуши, а опорави дуго након тога са мало воде. Представља симбол васкрса српске војске
Ne zaboravimo da smo nekad bili Feniks.
Dan pobede🇷🇸 pic.twitter.com/ofyc2emwBa— CakanaDžuBoks (@tupavatrepavica) November 11, 2023
