Док рат у Украјини улази у четврту годину, идеја да би Русија могла поново да снабдева Европску унију гасом преко Немачке постаје мање необична него што је била пре неколико месеци.
С обзиром на напоре за окончање рата, настављају се нагађања о могућој реинтеграцији руског гаса у енергетски микс Европске уније.
Месецима су неки чланови немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), странке десног центра, која сада предводи коалициону владу у Берлину, снажно наговештавали подршку таквом предлогу, посебно гасоводу Северни ток. Најновија изјава дошла је од Михаела Кречмера, ЦДУ-овог премијера у немачкој покрајини Саксонији.
У интервјуу за лист „Цајт“, он је говорио је о могућем „отварању разговора с Русијом“ везано за гасовод Северни ток. Чак је прецизирао колики би део немачког снабдевања плином требало да долази из Русије – 20 одсто.
У марту су неки од његових колега поздравили идеју да се поправе оба оштећена гасовода, Северни ток 1 и један оштећени крак Северног тока 2. Три крака су дакле оштећена у саботажи септембра 2022, а један је остао неоштећен.
Северни ток 1 доводио је гас у Немачку пре почетка рата у Украјини, док је Северни ток 2 завршен у септембру 2021, али никада није пуштен у погон.
Међутим, иако су неки у немачкој влади за то заинтересовани, многи ипак нису. Нови немачки канцелар и председник ЦДУ Фридрих Мерц јасно је дао до знања да подржава планове ЕУ за спречавање поновног активирања гасовода као дела следећег пакета санкција против Русије. Усред гласина о могућем поправку гасовода, Европска комисија тренутно се саветује с државама-чланицама о трајној забрани коришћења Северног тока.
САД и Русија наводно заинтересовани за споразум о Северном току
Међутим, и Русија и Сједињене Државе наводно су заинтересовани за споразум о поновном покретању снабдевања кроз те гасоводе.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров недавно је изјавио да су разговори са САД укључивали и Северни ток. У међувремену, у неколико извештаја говори се да су амерички инвеститори заинтересовани за куповину фирме Норд Стреам 2 АГ – швајцарског представништва руског државног енергетског дива Газпрома, који је власник гасовода Северни ток 2.
У јануару је стечајни поступак против фирме Норд Стреам 2 АГ одложен до маја, а редигован судски документ показује да је Газпром тврдио да би Трампова администрација могла да „има значајан утицај на Северни ток 2“.
Крис Вифер, инвестициони саветник који ради у Русији више од 25 година, рекао је за DW да се воде озбиљни разговори о америчкој куповини компаније.
„На столу су предлози америчких купаца који желе купити инфраструктуру, где би могли да делују као веза између извора гаса, који је Газпром, и купаца гаса, а то би биле немачке компаније“, рекао је.
Међутим, Бен Хилгеншток из Кијевске школе економије каже да није на САД или Русији да одлучују о томе коју ће енергију Европа да купује.
„Штагод Русија и Сједињене Државе да преговарају у вези са Северним током 2 или 1, потпуно је бесмислено“, рекао је он за DW . „Да будемо поштени, на земљама Европе је да одлуче да ли желе поново да купују руски гас из Северног тока 1 и 2“, сматра он.
Немачка привреда трпи због трошкова енергије
Постоји ли, дакле, икаква шанса да Европа поновно жели да купују руски гас из гасовода?
Диверзификација Европе од руског гаса и нафте након инвазије на Украјину била је главни фактор који је довео до наглог
пораста трошкова енергије током 2022. и 2023. Иако су трошкови у међувремену значајно пали, поновно коришћење руских енергената вероватно би додатно смањило трошкове.
Немачке компаније попут хемијског гиганта БАСФ поднеле су највећи терет високих трошкова енергије последњих година. Портпарол компаније рекао је за DW да не жели да нагађа о могућим пословима у вези с руским енергентима, а уједно је нагласио да то није једини фактор који утиче на њихово пословање.
„Повећана цена гаса само је један од фактора који утичу на конкурентност БАСФ-а“, рекао је представник те фирме. „Други важни разлози су тренутна слаба потражња и растући обим увоза.“
Волфганг Гросе Ентруп, генерални директор Немачког удружења хемијске индустрије (ВЦИ), за DW указује да чланови његовог удружења „поздрављају мере које смањују претерано високе цене енергије“, али је нагласио и важност „поузданих партнера“.
„Испоруке путем Северног тока 1 једнострано је обуставила Русија у августу 2022″, каже. „Уз велики напор било је могуће обезбедити стабилност снабдевања без руске нафте и гаса. Не би требало да се враћамо старим, наводно удобним навикама и требало би да у будућности избегавамо претерану зависност од појединачних земаља.“
Међутим, Хилгеншток упозорава да ће привлачност јефтиније енергије увек моћи да усмери расправу у појединим круговима.
„Постоји та визија јефтиног руског гаса која може да нас врати било где. Одатле долази политички притисак“, каже.
Компликована рута
Ипак, политичко противљење поновном успостављању снабдевања у Европи и даље је огромно. Европска комисија више пута је поновила свој снажан став против тога, у складу са својим тренутним плановима санкција.
„Северни ток 2 није пројекат од заједничког интереса, он не диверзификује енергетске изворе ЕУ“, рекао је портпарол Европске комисије на конференцији за новинаре 3. марта.
Статус пројекта од заједничког интереса (ПЦИ) додељује се пројектима енергетске инфраструктуре, што им омогућава коришћење убрзаног поступка одобравања и флексибилније регулације.
Европска унија се обавезала да ће до 2027. укинути сва руска фосилна горива, а Европска комисија је 6. маја објавила детаљну стратегију и план о томе како планира то да постигне. У плану се спомиње заустављање увоза руског гаса до краја 2027. и наводи да ће нови уговори о снабдевању било којом врстом руског гаса бити заустављени до краја 2025. године.
У том контексту, Хилгеншток сматра да би подршка обнови Северног тока била „апсолутно бизарна и гротескна“.
„Мислим да бисмо показали да у основи нисмо озбиљни у вези с руским санкцијама. Преокрет у овом конкретном случају значи да апсолутно нисмо озбиљни у вези с ограничавањем Владимира Путина да настави свој рат у Украјини и угрози мир и просперитет у Европи. То би био апсурдан развој“, сматра Хилгеншток.
