Од свих манастира на Фрушкој гори, Савинац је свакако најмистериознији. За почетак, нико заправо данас са сигурношћу не зна где се он налазио. Остаци храма у Старим Лединцима, на северној страни Фрушке горе, само су једна од могућих локација коју, као највероватнију, наводи највећи број историчара и коју је, као такву, прихватила и црква.
У вековима за нама, тајновитост је ову древну светињу обавила попут плашта. Тако о њој данас, много више од историјских чињеница, сведоче митови и легенде краја.
А оне причају једну посебну причу…
Мистериозна светиња
Не зна се ни ко је ни када подигао овај манастир. Претпоставља се да потиче с краја 13. века, а да је кула по којој су остаци данас најпрепознатљивији, додата касније. Његово постојање забележено је само једном, у турским пописима с краја 16. века, па се верује да је богомоља запустела и потом порушена у некој од најезди Турака.
Тј. тако макар прича каже…
Да ли је Савинац Савин?
Не зна се много ни о томе коме је ова древна богомоља била посвећена. Иако је црква усвојила претпоставку да је реч о Светом Сави, јер је његов култ на Фрушкој гори био веома развијен, постоје теорије и да је у прошлости овај храм имао другог заштитника – Светог Ђорђа, Светог Прокопија или чак Светог Симеона Мироточивог.
Мештани пак место најчешће зову Лединачка кула, по високом звонику који доминира простором и може се видети скоро са било које тачке у околини.
Многа питања и даље без одговора
Од 1997. године Савинац има статус културног добра од великог значаја, а обављена је и конзервација и испитивање локалитета. Ипак, многа питања и даље су без одговора.
Остаци цркве само су делимично истражени. Ископавања у унутрашњости нису вршена, па се не зна да ли је и колико грађевина укопана у земљу и колика је њена стварна висина. У непосредној близини манастира откривено је неколико гробова за које се верује да су припадали монасима који су овде некада живели, али како у њима није пронађено ништа више, овај налаз није могао да пружи било какве додатне информације о прошлости места.
Ипак, зна се да је црква у неком периоду у прошлости била живописана. Старији мештани и данас се сећају да су средином 20. века, у првим годинама након Другог светског рата, овде још увек били видљиви трагови фресака Светог Ђорђа на спољном зиду торња, изнад улазних врата, и Светог Симеона Мироточивог на унутрашњем јужном зиду. Од њих, нажалост, сада није остало ништа.
