Почетна » Слободна зона » „Шашави Марићев зет“: Како је Ајнштајн открио чари српске кафане

У нашој земљи боравио је неколико пута

„Шашави Марићев зет“: Како је Ајнштајн открио чари српске кафане

На данашњи дан преминуо је један од највећих, а сигурно најпознатији научник Алберт Ајнштајн. Многи га знају као творца теорије релативитета, једног од најинтелигентнијих људи икад.

Такође, познато је да је био ожењен Српкињом Милевом Марић, али мање познато је да је у неколико наврата боравио у Србији и да је о српском народу имао најлепше мишљење.

Први пут у Србију дошао је у лето 1905. године у Каћ, село надомак Новог Сада. Са њим је дошла и супруга Милева Марић, и њихов 14-годишњи син.

Те године породица Ајнштајн провела је годишњи одмор у Новом Саду, Каћу, Тителу и Београду, а потом долазе и 1907. и 1913. године.

Открио чари српске кафане

Боравећи у Новом Саду, Каћу, Тителу и Београду Ајнштајн је открио чари српске кафане и закључио да су Срби генијалан народ.

Откад се сусрео са Србима престао је да верује и лекарима и медицини, због тога што су против алкохола.

У монографији проф. Десанке Ђурић Трбуховић „У сенци Алберта Ајнштајна“, њихов боравак у Каћу овако је описан:

„У кући Марићевих су свечано дочекани и ту су поваздан долазили рођаци и познаници да поздраве Милеву и виде њеног мужа и сина. Алберт се понашао природно и лежерно, носио је свог сина на леђима по Новом Саду. Разговори су били живи, само Милевина мајка није могла да се споразумева са зетом, јер није говорила ниједан страни језик…“

Неколико пута био у Новом Саду и Београду

Творац теорије релативитета био је неколико пута у Новом Саду. Био је и у Београду, а у поменутој књизи је Ајнштајнов боравак, 1907. године, на основу сведочења савременика, једноставно приказан:

„Имао је дугачку неуредну косу, радостан и насмејан, носио је сина на рамену по новосадским улицама. То је бунило новосадску средину, која је ценила само конвенционалан ред и устаљену учтивост, од чега је он целом својом појавом одступао, па су га назвали ‘онај шашави Марићев зет’… Студенти су се окупљали око његовог стола у кафани ‘Ержебет Кираљи’, где је волео да долази…“

Два сина Милеве и Алберта Ајнштајна, Ханс-Алберт и Едуардо, крштена су у православној Николајевској цркви у Алмашу крај Новога Сада 21. септембра 1913. године, као и њихова кћерка Лизерл (Љубица).

Ајнштајн о Србима

У једном од кафанских разговора, Ајнштајн је казао:

„Ја више не верујем ни лекарима, ни медицини, ни било чему, јер они су против алкохола. Србин пије од рођења, па до смрти; како се роди, како расте, кад путује, кад се жени, кад се сахрањује, па ипак су Срби генијална нација. Ја их тако ценим према мојој жени…“

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.