Шарганска осмица је једна од најатрактивнијих пруга у Европи. Спада и у јединствена светска градитељска ремек дела међу пругама уског колосека.
Ова пруга била је жила куцавица и веза Европе са Јадранским морем. Од Београда до Дубровника и Зеленике од 1925. до 1974 .године кроз тунеле, преко мостова и кроз планинске усеке саобраћао је чувени воз „Ћира“ остављајући за собом препознатљиви мирис дима парне локомотиве.
Део ове пруге на релацији од станице Шарган Витаси до Мокре Горе, који представља јединствено градитељско дело, отргнут је од заборава и чувеном “Шарганском осмицом“ поново одјекује клапарање вагона и писак парњаче музејског воза „Носталгија“.
Од Мокре Горе до станице Шарган Витаси “Носталгија” пролази кроз 22 тунела, пет мостова, савладава висинску разлику од 300 метара и све то на укупној раздаљини од 15.440 метара.
Пругу предвидели и Тарабићи
За време вожње путници имају прилику да са неког од пет видиковаца сагледају богатство и лепоту природе овога краја.
Интересантно је да се ова пруга нашла и у чувеном Креманском пророчанству браће Тарабић.
Митар Тарабић је предвидео да ће пруга бити изграђена, а потом заборављена. Људи су се поново сетили пруге и обновили је, али овог пута за потребе одмора, рекреације и уживања.
Наиме, део ове пруге од Шаргана до Мокре Горе је отргнут од заборава и сада њиме поново одјекује клапарање вагона. Путујући чувеном рутом у облику броја осам, путнику је готово немогуће да одреди куда је воз већ прошао, а куда тек треба да прође.
Градња
Градио ју је аустроугарски инжењер осуђен на доживотну робију. Обећана му је слобода уколико ријеши Шаргански проблем. У прорачуну је направио малу грешку због које се двије групе нису среле приликом копања тунела. Због неуспијеха, извршио је самоубиство. Сутрадан су се већ радне екипе среле и довршиле прокоп тунела.
Воз је пругом саобраћао тачно 49 година и 25 дана, од Ужица, преко Шарганског превоја према Вишеграду и даље према мору. Парним возом „Ћира“ са дрвеним вагонима путовало се тада 24 часа од Београда преко Сарајева до Дубровника.
У јулу 1938. године кренуо је на релацији Београд – Дубровник први моторни воз и раздаљину преваљивао за тада невероватних 16 часова и 30 минута, достижући брзину 60 километара на час. Стајао је само у Лајковцу, Ужицу, Сарајеву, Мостару и Хуму. Из Дубровника воз је полазио сваког дана у 5 часова и 35 минута, а у Београд је стизао у 22 часа и 14 минута.
Последњи звиждук локомотиве са старе Шарганске осмице чуо се 28. фебруара 1974. године када је пруга укинута.
Обнова пруге
Реконструкција Шарганске осмице започела је 24 године касније, на иницијативу групе грађана Мокре Горе и прихватање идеје од ЖТП Београд. Пројектант комплекса „Шарганска осмица“ је Саобраћајни институт ЦИП.
Обновљена деоница дуга је 15.440 метара. Воз иде преко пет мостова и кроз 22 тунела, укупне дужине 5.445 метара, а стаје на четири железничке станице – Мокра Гора, Јатаре, Голубићи и Шарган-Витаси.
Пруга, две локомотиве и вагони заштићени су као споменици техничке културе.
Занимљивост везана за железничку станицу Јатаре је да је служила само као укрсна станица и да на њој никада није продата ниједна карта.
Шарганска осмица је јединствено градитељско дело и задивљујуће решење како је савладан успон терена од 300 метара висинске разлике.
Понекад се учини да видите три пруге и као да вам други воз долази у сусрет, али то је само привид због тога што траса савладава успон у облику броја осам и отуда и назив овог изузетног железничко-туристичког комплекса у Мокрој Гори.
