Бајденова администрација је близу завршног формулисања споразума са Саудијском Арабијом који би обавезао Сједињене Америчке Држава да помажу одбрану заливске нације, што би био део дугорочног договора да се охрабри успостављање дипломатских веза између Саудијске Арабије и Израела, наводе амерички и саудијски званичници.
Али успех овог дипломатског настојања зависи од израелског обавезивања на посебну палестинску државу, и ургентније од окончања рата у Гази, што је мало вероватан исход с обзиром на вишемесечне бесплодне преговоре о успостављању примирја и израелски упад током викенда за ослобађање талаца из самог средишта Појаса Газе.
Америчка намера јесте да представи Израелу јединствену прилику да постигне свој дугорочни циљ успостављања нормалних односа са Саудијском Арабијом, те да Израел тако отвори врата свом ширем прихватању у арапском и муслиманском свету. Заузврат, Израел мора да подржи уверљиву путању према решењу које обухвата две државе са Палестинцима, нешто чему се супротстављају и израелска влада и већи део јавности у земљи.
Дипломатско настојање да се дође до одбрамбеног пакта са Ријадом чини изузетан обрт за председника Бајдена, који је као кандидат на председничким изборима обећавао да ће Саудијску Арабију третирати као изопштеника и да ће је натерати да сноси последице за убиство новинара Џамала Кашогџија, резидента САД. Бајден је сада на ивици да се формално обавеже да заштити нафтом богату монархију, која трасира амбициозну путању економског и друштвеног развоја док и даље потискује дисидентске гласове.
„То би био први пут да САД закључе узајамни одбрамбени споразум који би имао снагу закона још од ревизије Америчко-јапанског уговора из 1960. године, и први пут да закључују такав споразум са ауторитарном државом“, каже Аарон Дејвид Милер, некадашњи амерички мировни преговарач који сада ради у вашингтонском тинк-тенку. Карнегијевој задужбини за међународни мир.
Безбедносни савез би уздигао регионалну позицију Саудијске Арабије и утврдио улогу америчке војске на Блиском истоку, која је у грчу од напада Хамаса на Израел 7. октобара 2023. године и последичног рата у Гази. Договор би требало да оснажи саудијску безбедност, док би ризиковао повећање напетости са Ираном, који се такмичи за регионалну надмоћ са Саудијском Арабијом и продубљује своје везе са Русијом.
Амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен изјавио је прошлог месеца да израелска дугорочна безбедност зависи од његове регионалне интеграције и нормалних односа са арапским државама, укључујући Саудијску Арабију.
„Не би требало да пропустимо историјску прилику да остваримо историјску визију безбедног Израела, закриљеног снажним регионалним партнерима, који би чинили моћан фронт способан да одврати агресију и одржи регионалну стабилност“, рекао је Саливан извештачима. „Сваког дана настојимо да остваримо ову визију“.
Споразум –познат као Споразум о стратешком савезништву (Strategic Alliance Agreement) – мора да добије подршку двотрећинске већине у Сенату како то налаже амерички Устав. Мало је вероватно да ће добити подршку од довољног броја законодаваца уколико се не повеже са саудијским обавезивањем да нормализује односе са Израелом.
Пре него што Саудијци то учине, међутим, они би волели да виде окончање рата у Гази као и оно што би препознали као неповратне и неопозиве кораке који би током неколико година водили ка остварењу палестинске државе. Израелско противљење решењу које обухвата две државе чини потешкоћу коју ће можда бити тешко отклонити.
Нацрт споразума је угрубо обликован према вашингтонском пакту о узајамној безбедности са Јапаном, према речима америчких и саудијских званичника. Као замену за америчке обавезе да помогну одбрану Саудијске Арабије уколико ова буде нападнута, гарантоваће Вашингтону приступ саудијској територији ваздушном простору како би били заштићени амерички интереси и регионални партнери. Такође је наум споразума да чвршће привеже Ријад за Вашингтон тако што би забранио градњу кинеских база у краљевству или безбедносну сарадњу Кине и Ријада, наводе званичници.
Споразум би учинио Саудијску Арабију једином арапском државом која има формални уговор о одбрани са САД. Док Израел није споразумни савезник, америчка политика је током више деценија усмерена на осигуравање да му помогне да одржи „квалитативно војно преимућству“ у региону, што је санкционисано законом 2008. године. Америчке безбедносне обавезе према Израелу демонстриране су у априлу, када су САД предводиле мултинационални одговор како би заштитиле Израел од великог иранског напада ракетама и дроновима.
У ширем региону турско чланству у НАТО обезбеђује снажне узајамне одбрамбене обавезе. Седам арапских држава су велики не-НАТО савезници, што је статус који омогућује извесну корист од САД у сфери одбране и безбедности али је умногоме симболичан и необавезујућ.
Велики договор који би обухватио америчко-саудијско безбедносно савезништво и саудијско-израелски споразум о нормализацији представљао би геостратешку победу за Вашингтон, рекао је Џонатан Паниког, некадашњи виши амерички обавештајни званичник који сада зарађује са Атлантским саветом. Овај споразум, према његовим речима, имао би потенцијал да преиначи историјска савезништва на Блиском истоку.
„Осигурањем да Саудијска Арабија буде ласкаво повезана са САД када су посреди безбедност, технологија и дугорочни економски и трговински напори“, каже, би такође „пореметило настојања Пекинга да оствари утицај у региону и пронађе додатне савезнике вољне да подрже кинеску тежњу да преобликују либерални међународни поредак који предводе САД“.
Шири договор – али не и уговор – би требало да укључи америчку подршку развоју саудијском цивилном нуклеарном програму уз обогаћивање уранијума, што је још једно екстремно осетљиво питање које би још требало разрешити у завршници разговора.
Настојања Бајденове администрације да охрабри норнализацију односа између Израела и Саудијске Арабије била су у току доста пре напада Хамаса 7. октобра 2023. године на Израел, за који председник и неки стручњаци за Блиски исток кажу да је био усмерен да омете овај процес.
Разговори су прекинути током неког времена након што је избио рат у Гази али су потом настављени. Продор у наредним месецима би дао Бајдену велику спољнополитичку победу уочи председничких избора у којима га је подршка Израелу у рату у Гази коштала наклоности његове демократске базе.
Нацрт споразума готово је завршен прошлог месеца када су се Саливен и други виши амерички званичници састали са престолонаследником Мохамедом бин Салманом, уз концептуалну сагласност о већини одредаба, наводе званичници. Паралелни Споразум о одбрамбеној сарадњи, који може бити донет извршном наредбом, такође се израђује како би се повећала продаја наоружања, размена обавештајних података и поспешило планирање о заједничким претњама, укључујући тероризам и Иран.
Иако примирје није формални захтев за напредак у норнализацији односа, амерички и саудијски званичници кажу да је практично немогуће постићи шири договор без постизања примирја. Државни секретар Ентони Блинкен рекао је у суботу да САД и даље настоје да се постигне споразум о примирју након израелске мисије спасавања талаца као и да је Хамас сада главна препрека постизању споразума о обустави борби.
„Једино што стоји на путу постизања примирја је Хамас“, рекао је Блинкен, „Време је да и они прихвате договор“.
Хамас је навео да би било какав мировни споразум о Гази требало да укључи стално примирје, чему се Нетанјаху јавно противи.
Америчко-саудијско партнерство је током више деценија било усредсређено на нафту и безбедност, укључујући противтерористичко деловање против Ал Каиде и Исламске државе и распоређивање преко пола милиона америчких војника у краљевству 1990. године како би се одбацила инвазија ирачког диктатора Садама Хусеина на Кувајт и саудијска нафтна поља. Било је такође неколико тешких поремећаја, који су скоро довели до прекида, укључујући поводом терористичких напада 11. септембра 2001. у којима је 15 од 19 отмичара авиона било из Саудијске Арабије и убиство Џамала Кашогџија 2018. године које су извршили саудијски оперативци.
Формално савезништво би поништило дуготрајне дебате у Вашингтону и сумње у Ријаду о америчкој посвећености саудијској безбедности, ојачало би краљевство суочено са ривалским Ираном и ублажило би вашингтонску забринутост о окретању Саудијаца према Кини или Русији. Такође би могло да трасира пут према евентуалном израелско-саудијској коалицији против Техерана те да утврди америчко присуство на Блиском истоку упркос томе што се америчке администрације једна за другом све више усредсређују на Азију.
Пентагон је све више укључен у преговоре око споразума током претходних месеци како се разговори са Ријадом ближе свом закључењу. Амерички званичници такође су обавестили своје израелске колеге о разговорима са Саудијцима.
Евентуално стварање независне палестинске државе у Појасу Газе, на Западној Обали и у Источном Јерусалиму захтевало би тешке реформе Палестинске управе (Palestinian Authority) и знатне уступке израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, који се снажно противио стварању палестинске државе, образлажући да би то поткопало израелску безбедност.
Нетанјаху је у прошлости под притиском Вашингтона мењао своје политичке позиције, али сада би то по свој прилици захтевало да реорганизује своју тренутну владајућу коалицију, која обухвата крајње десничарске странке. Растућа већина израелске јавности противи се палестинској државности након напада од 7. октобра прошле године који је предводио Хамас, уз 74 одсто Израелаца који се противе тој замисли чак и уколико би била део процеса норнализације односа са Саудијском Арабијом, према недавном истраживању јавног мњења.
