Да ли сте знали да постоји место у Србији где можете ући у Европску унију само са личном картом? Иако ова „привилегија“ важи само унутар ограђеног простора и само три дана у години, иза ње се крије лепа прича о опросту, љубави, поштовању и братским односима који се, уз добру вољу, могу градити међу народима.
Кадибогаз је данас предиван планински превој. Смештен на северном огранку Старе планине, окружен нетакнутом природом. Овај пролаз вековима је повезивао Дунавску и Тимочку долину. Имао је стратешку важност још од римских времена.
Касније су га користили и Турци. А по легенди, превој је добио име по кадији који је, бежећи од хајдука, успео да умакне низ литицу.
Сабор на Кадибогазу је један од најлепших традиционалних догађаја на Балкану. Први пут је организован 1925. године, као начин да се након Првог светског рата поново окупе породице и пријатељи које су раздвојиле границе.
Вашар је тада трајао три дана. Граница је била привремено отворена, а људи су прелазили са једне стране на другу, дружећи се и славећи.
Након прекида 1954. године, Сабор на Кадибогазу је обновљен 2001. године. Од тада се редовно одржава сваке треће недеље јула. У оквиру манифестације, прелазак између Србије и Бугарске дозвољен је само уз личну карту, чиме се негују пријатељски односи између два народа.
Данас Сабор привлачи посетиоце из целог региона и дијаспоре. На месту одржавања, где је постављен споменик као симбол традиције, окупљају се људи да тргују, пјевају, играју и уживају у дружењу, баш као некада, док славље траје до касно у ноћ.
