Ево лепоте, красоте, величине и богатства у Светој Гори. Монаси овај манастир називају Мали Цариград; и заиста, човек не зна како би га другачије назвао. Гледан са мора, изгледа као какав приморски град. Ту су помешане и древне грађевине и модерне палате.
Руски народ није жалио ни пара ни материјала, само да њихова обитељ буде најлепша, највећа и најбогатија у Светој Гори. У томе су и успели, па манастир Светог Пантелејмона краси јужну обалу Свете Горе Атонске.
У њему је живело и до 3000 монаха
Ко год овде дође, чуди се лепоти и величини ове свете обитељи. Србима који нису видели овај манастир, тешко је представити његову величину. Довољно је да се каже да је у њему живело и до 3000 монаха. У њему је као у кошници само врело од црноризаца, од којих је свако знао своје послушање и место.
Човек не зна чему пре да се диви и о чему пре да пише: да ли о великој цркви са галеријама за хорове, о златним иконама, о дивним хоровима, или о реду и поретку у манастиру. Љубав руског народа према монаштву показала се не само у Русији, где је било на хиљаде монаха, који су се и до сад одржали, него и овде у Светој Гори.
Монаштво се у својој лепоти и благољепију показало једино у Русији
Руси не могу ни да замисле да у манастирима живи 2-3 калуђера, као што је то случај код нас у Србији. Они се скупљају у велике заједнице, које су често бројале на хиљаде. Није чудо што се монаштво у целој својој лепоти и благољепију показало једино у Русији и нигде више.
Тамо су настали дивни црквени хорови, који су све задивљавали и доводили до умиљења. Тамо су настала најбоља композиторска дела, ноте црквених песама, које увелико користимо и ми Срби. Код њих су настале умилитељне херувимске песме, које слушаоце доводе до суза, као што су: Бартањска, На благообразни, Турчанинова, На розорење Москве итд…
Наш Растко, царевић, код њих је дошао и примио анђелски образ, поставши Сава.
Цар Душан Силни је главу Светог Пантелејмона подарио овом руском манастиру
Главна црква је посвећена Светом великомученику Пантелејмону, где се чува глава Светог Пантелејмона, коју је манастиру подарио наш српски цар Душан Силни, када је са војском боравио у Светој Гори.
Друга главна црква је – Покровска, где се служи на словенском језику, док се у цркви Светог великомученика Пантелејмона служи на грчком језику, а певнице наизменице на словенском и грчком. Да говорим о њиховим светињама, светим моштима, то је немогуће, јер ту је толико много моштију да је тешко све навести.
Довољно је рећи толико да се, када се на Пасху износе свете мошти да братија целива, поставе столови, који су нарочито за то направљени, и у дужину иду од 20 метара. На њима се поређају ковчежићи са светим моштима, скупоцене израде, почевши од дрвених, седефастих, од слонове кости, па до златних и сребрних. Црква се сва испуни ароматним мирисом.
Једно од највећих чуда на Светој Гори
Међу њима, нарочито се истичу ароматним мирисом мошти Светих петозарних мученика. Може се слободно рећи да безмало за сваки дан има светих моштију, када се и служба врши са великим славословијем.
Друго, и једно од највећих чуда у Светој Гори је једно огромно звоно од 12 000 килограма, које када зазвони, тешко да може више ко да спава у манастиру, јер се све тресе – стакла на прозорима само што не попуцају, а хорови у цркви дуго се не чују, док хука звоњења не престане.
Поред њега има и још много других мањих, који сви када зазвоне чује се само једна огромна хармонија. Тако нешто не чује се нигде у свету…
