Почетна » Историја » Родољуб чији углед је био на понос целог српства

Слободан Јовановић, професор и научник

Родољуб чији углед је био на понос целог српства

Један је од најугледнијих научника и професора које смо имали у историји, а његових интелектуалних домета и доприноса ни данас вероватно нисмо свесни. То је Слободан Јовановић.

Председник Српске краљевске академије, ректор Универзитета у Београду, декан Правног факултета, уредник Српског књижевног гласника, председник и потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба.

Писао је радове из различитих научних области – теорије државе и права, уставног права, политичке филозофије, опште историје и српске историје 19. и 20. века, социологије, проучавања књижевног дела, књижевне и позоришне критике.

Његове студије су писане познатим београдским стилом. Тридесетих година 20. века објавио је сабрана дела у седамнаест томова.

Одрастање и школовање

Слободан Јовановић био је син Владимира Јовановића последњег председника Српског ученог друштва уочи оснивања Српске краљевске академије, професора политичке економије, министра финансија, сенатора и посланика Народне скупштине.

Слободан Јовановић је после гимназијског образовања стеченог у Београду продужио школовање у иностранству, у Минхену, Цириху, Женеви и Паризу.

Био је чиновник, а потом шеф Просветног одељења и секретар Просветног одбора, саветодавног тела Министарства иностраних дела у националним, просветним и црквеним питањима српског народа у Старој и Јужној Србији.

Слободан Јовановић је припадао кругу оснивача политичког и књижевног листа Ред и књижевних часописа Српски преглед и Српски књижевни гласник.

Професор Правног факултета у Београду био је више од четрдесет година

У књизи о држави коју је објавио четири пута, разматрао је општи појам државе, теорију настанка државе, различите филозофске теорије о држави и друштву, појам државне суверености, однос државе и права, правну државу и самоограничење државе поделом власти и дводомним парламентарним системом.

Високи државни послови

Слободан је у балканским ратовима и Првом светском рату био шеф Ратног пресбироа Врховне команде.

По окончању рата учествовао је у раду Мировне конференције у Паризу 1919. године као председник Секције за међународно право Делегације Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Председник Српске краљевске академије био је од 1928. до 1931. године.

Био је оснивач и председник Српског културног клуба 1937. године. Сматрао ја да Српски културни клуб треба да буде место састанка и разговора за све који су заинтересовани за питања српске духовне и материјалне културе.

Након пуча од 27. марта 1941. године прихватио је да уђе у вишестраначку владу као други потпредседник Министарског савета (владе).

После Априлског рата влада је наставила рад у Енглеској где су се од почетка Другог светског рата 1939. године, дуже или краће време, налазила седишта влада скоро свих окупираних европских држава.

Слободан Јовановић је учествовао у раду четири владе, два пута као председник и два пута као потпредседник.

Јовановић се годинама клонио дневне политике, није био члан ниједне партије. Нажалост, то се у позним годинама његовог живота мења, са осећајем одговорности према свом народу.

Прихватио је ангажман у Влади као председник и подпредседник. Влада је после априлског пуча 1941. наставила свој рад у Енглеској.

Критика због које је осуђен

Научни и професорски рад и дело Слободана Јовановића је неоспорно велико богатство за један народ.

Након дугог низа година уздржаности и политичке неутралности почиње писање листа “Порука” који објављује текстове о разним судовима који се тичу друштвених и политичких питања.

Списатељи листа боре се за демократију и владавину права, очување слободне и уједињене Југославије и имплицирају на мане режима који тада влада у Југославији – комунизма.

Нажалост и он сам биће жртва истог тог режима. Штампа и објављивање његових дела било је забрањено све до завршетка 20. века.

На политичком процесу против генерала Михаиловића и групе од 23 лица Војно веће послератних југословенских власти осудило је и Слободана Јовановића у одсуству на 20 година робије са принудним радом, губитком грађанским и политичких права, конфискацију целокупне имовине и губитак држављанства

Слободан Јовановић умро је у Лондону 12. децембра 1958. где је и сахрањен, као апатрид, без држављанства и своје домовине. Рехабилитован је тек 2007. године одлуком Окружног суда у Београду, а 2011. уз највеће почасти његови посмртни остаци пренети су у Београд, где је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.