Украјински рат има велики утицај на глобалну трговину оружјем. Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (СИПРИ) у новом извештају пореди петогодишњи период од 2019. до 2023. са периодом од 2014. до 2018. и проналази бројне промене.
Обим глобалне трговине оружјем пао је за 3,3 одсто, али европски увоз оружја готово се удвостручио, углавном због рата у Украјини.
Лавовски део испорука оружја у Европу, тачније 55 посто, дошао је из САД. То је 20 одсто више него у периоду 2014-18, што је јасан знак да је Европа постала још зависнија од САД, пише Дојче веле.
САД јачају водећу позицију
Захваљујући првенствено повећаном извозу у Европу, САД су успеле да повећају извоз оружја за 17 одсто. Удео САД у међународној трговини оружјем такође је значајно порастао са 34 на 42 одсто.
Широм света, САД су снабделе 107 земаља војном опремом, више него у било ком претходном петогодишњем периоду.
„САД су прошириле глобалну улогу као испоручилац оружја, то је важан аспект њихове спољне политике“, пише Метју Џорџ из СИПРИ-ја, истичући да се то дешава у тренутку „када је америчка економска и геополитичка доминација доведена у питање од стране неких економија земаља у брзом развоју.“
Украјина прошле године највећи светски увозник оружја
Није чудо да је међу европским државама Украјина драматично повећала увоз оружја. Док је у периоду 2014-18. тај увоз био скроман, делом и због тога што је сама производила много оружја и једва да је била упућена на увоз, у периоду 2019-23. постала је четврти највећи увозник на свету након Индије, Саудијске Арабије и Катара. Увоз се повећао за 66 пута.
А ако се гледа само 2023. година, Украјина је била највећи светски увозник оружја. Притом, ваља нагласити да је појам „увозник“ варљив – испоруке Украјини нису првенствено биле продаја, већ поклони оружја.
Главни добављачи оружја за Украјину у претходних пет година били су САД са уделом од 39 одсто, а следе Немачка (14 одсто) и Пољска (13 одсто).
Русија заостаје
Као и раније, пет најважнијих извозника оружја у свету су САД, Француска, Русија, Кина и Немачка. Међутим, редослед је промењен у односу на 2014-18, што је такође повезано с украјинским ратом.
Јер Француска је заменила Русију као број два. Док је руски извоз значајно пао за 53 одсто, француски је извоз порастао за 47 одсто.
Број земаља које примају руску војну опрему такође је драматично пао. Док је 2019. још 31 држава куповала оружје од Москве, 2023. било их је само дванаест, а далеко најважније су Индија и Кина. Те две многољудне земље и даље тргују са Русијом на свим пољима.
„У другим случајевима, САД и европске земље вршиле су притисак на потенцијалне купце руског оружја“, рекао је за ДЊ Питер Веземан, један од аутора извештаја.
„Пример је Египат, који је желео да купи руске борбене авионе и био је под притиском САД да то не учини, и сада се окреће Француској“, додаје он.
Француска стратегија независности
Успон Француске Веземан објашњава њиховим вођењем политике стратешког суверенитета: „Париз жели да користи војну моћ кад год жели, а да не зависи о оружју других држава. Да би то било могуће, потребна је индустрија оружја. Али да би је одржала, Француској треба извоз, иначе би све било прескупо.“
Француски извоз оружја је значајно порастао у последњих десет година. Посебно се добро продају борбени авиони Рафали, као и подморнице и фрегате из француских бродоградилишта.
Највећи купац за Рафале била је Индија, која се не ослања на само једну страну: купује и од Русије и од западних земаља.
Африка увози далеко мање оружја него пре
Док је Европа готово удвостручила увоз оружја, увоз Африке пао је за половину. У свим осталим деловима света било је само мањих померања. Пад у Африци углавном је последица знатно нижег увоза у две најважније земље увознице, Алжиру и Мароку.
Најважнији добављач оружја за Африку је Русија, а следе је САД и Кина. Африка је дакле регион који наставља да купује пуно оружја од Русије и где Русија шири свој војни утицај.
Немачки извозни хит – подморнице
Немачка је остала на петом месту на листи највећих извозника. Главне купци долазе са Блиског и Средњег истока. Међутим, немачки извоз оружја пао је за 14 одсто.
Но пад је релативан, каже Веземан, јер је протекло петогодишње раздобље било изузетно успешно због великих наруџбина, посебно подморница.
С друге стране, појединачно гледано, 2023. година је била посебно добра за немачку индустрију оружја. „Наравно, то има везе с помоћи у оружју Украјини“, каже Веземан, „али такође, на пример, с испоруком подморница Сингапуру и фрегата и корвета Израелу и Египту.“
